Zdravlje za dušu i telo

| ponedeljak, 01 maj 2017 10:47 |
Kategorija: Zdravlje

Vegetarijanstvo spada u sve popularniji način ishrane. Broj vegetarijanaca na svetu je proporcionalan broju živih životinja, a to je upravo jedan od razloga zbog kojih se ljudi odlučuju na ovakav način ishrane. Kada pojedinac shvati da ovakvom ishranom okrepljuje svoj um i telo, vegetarijantvo postaje način života.

Zdravlje za dušu i telo
?? www.articles.mercola.com

Postoje dva osnovna tipa vegetarijanstva etički i zdravstveni. U etičke vegetarijance spadaju oni koji su se opredelili za takav način ishrane zbog empatije prema životinjama, dok su zdravstveni oni koji su to postali samo zbog ličnog zdravlja. Razlika je u tome što etički tip nikada neće pojesti bilo kakvo meso i mesne prerađevine, dok drugi tip jede morske životinje, ribe, puževe i tome slično. Vegetarijanstvo je kriterijum po kojem možemo prepoznati da li je čovekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno, rekao je Lav Nikolajevič Tolstoj i time objasnio suštinu vegetarijanstva. Pored njega, vegetarijanci su bili i Sokrat, Platon, Pitagora, Aristotel, Leonardo da Vinči, Nikola Tesla, Ajnštajn i mnogi drugi.

Ishranu mesom prate mnoge bolesti poput dijabetesa, bolesti srca i krvnih sudova, kao i kancera. Međutim, prelaskom na vegetarijansku ishranu će se poboljšati zdravstveno stanje organizma i ubrzaće se metabolizam. Prosečan vegetarijanac ima nivo holesterola oko 133, dok prosečan mesojed ima oko 210. To znači da su krvni sudovi mesojeda obloženi mašću, a ona ih sužava i umanjuje protok krvi kroz njih. To kasnije prouzrokuje povećanje pritiska i arterosklerozu, a vremenom može doći i do demencije. Uzrok nastanka demencije je taj što ne dolazi dovoljno kiseonika do mozga. Takođe, vegetarijanci nisu podložni trovanju hranom i alergijama, upravo zato što je njihova ishrana najčešće biljnog porekla.

download

Foto: www.fitneszona.com

Ono na šta vegetarijanci treba da obrate pažnju je nedostatak omega-3 masnih kiselina i vitamina D i B12. Vitamin D se najbolje dobija izlaganjem kože suncu najmanje 10 minuta dnevno, a žitarice i sojino mleko su odlični za nadoknadu vitamina B12. Neophodno je svakodnevno jesti koštunjavo voće, mahunarke, semenke suncokreta ili bundeve, zeleno povrće i sušeno voće. Najbolje je izbegavati šećer i so, kao i termički obradivu hranu, jer tako gube svoja zdrava svojstva.

Za vegetarijance se često kaže da ne unose dovoljno proteina, baš zato što ne konzumiraju meso. Međutim, ljudi ne znaju da namirnice poput pasulja, boranije, sočiva, graška i leblebije sadrže dosta proteina. Osobi teškoj 65kg je dnevno potrebno oko 50g proteina. Tolika količina proteina se može nadomestiti jednim obrokom od 250g pasulja. Proteini iz povrća nisu ništa manje kvalitetni od proteina iz mesa. Uostalom, jasno je da vegetarijanska hrana ima mnogo prednosti u odnosu na tradicionalnu mesnu ishranu, jer pored toga što je zdravija, pomaže i u očuvanju same planete i živog sveta.

Izvori: bastabalkana.com, svet-zivotinja.org.

Vesti sa sličnim temama

Komentare mogu postavljati samo registrovani i prijavljeni korisnici