Ozren Rašić: Svoje srce sam izduvao u mikrofon za 40 godina karijere

Jovana Živanović 2018.
Komentari

Radio televizija Srbije. Ovde Radio Niš. Tačno je pet časova (gong). Radio Niš čujete na srednjem talasu 422 metra, odnosno 711 kHz i na FM talasima 99,5 i 97,6  mHz. Dragi slušaoci, dobro vam jutro! Ovim rečima se svakog jutra Ozren Rašić obraćao Nišlijama u jutarnjem programu Radija Niš

Foto: Mira Đurđević

Svoju novinarsku karijeru počeo je još 1978. godine kao reporter Radija Niš, a zatim postao prepoznatljiv glas Jutarnjeg programa koji je vodio 25 godina. Nakon 40 godina karijere na radiju Ozren Rašić odlazi u zasluženu penziju. Tim povodom smo razgovarali sa njim u Media i reform centru

Radili ste na radiju 40 godina. Odakle Vam želja za rad na radiju? Magistrirali ste matematiku?

Ozren Rašić: Bavim se matematikom, ali sporedno. Meni je glavna stvar od pete godine, od kad pamtim, bio i ostao radio. Više od 41 godine sam na radiju. To je ljubav koja može da se meri sa onom ljubavlju koju imamo prema porodici, deci, supruzi. Ne bih mogao da kažem šta je jače. U istoj su ravni. Dan za danom, godina za godinom, ja ostadoh u radiju.

Kako su izgledali Vaši počeci na Radiju Niš?

Ozren Rašić: Krenuo sam kao voditelj programa u jednom kulturno-umetničkom društvu i mislio sam da sam time ostvario svoj san. Slušajući neprekidno radio kao mali, mikrofon mi je bio san. Možda je to i zato što su moji roditelji među prvima u selu kupili radio-aparat. Nisam se odvajao od njega. Posle tog vođenja programa bila je audicija za rad u Radiju Niš. Tražio se novinar. Konkurisao sam i imao sreću da prođem, iako je selekcija bila veoma stroga. U to vreme se jako vodilo računa o tome ko će govoriti preko radija. Kada sam došao u Radio Niš, mislio sam da ću odmah voditi program. Međutim, ne, prvo je novinarski zanat morao da se nauči. Krenuo sam kao reporter, učio na terenu selektivnost koju novinar mora da ima i kada sam došao u studio, iz njega više nisam izašao.

ozren1

Ozren Rašić; Foto: Mira Đurđević

Da li je novinarstvo profesija ili zanat?

Ozren Rašić: Meni je bilo profesija 41 godinu, jer sam ostvario penziju, baveći se novinarstvom. Samo novinarstvo je zanat. Može da bude i nauka, ako podrazumevamo obrazovanje koje čovek mora da ima. Novinarstvo je multidisciplinarna stvar koja objedinjuje znanje iz svih oblasti. Za novinare često kažu da su sveznalice ili univerzalne neznalice. Ja kao novinar, ne mogu da ne znam baš ništa o nekoj temi, a da razgovaram sa stručnjakom iz te oblasti. Prihvatam novinarstvo kao profesiju, kao smer na fakultetu. Teorija mora da se zna, ali mora postojati i poligon na kome će se učiti zanat, odnosno praktični rad.

Koliki je izazov bio preći sa reporterskog posla na posao voditelja programa?

Ozren Rašić: Jedva sam čekao da svane novi dan da dođem da radim! Najveće zadovoljstvo koje sam u životu imao je kada sam se dočepao studija. Reporterski posao i novinarstvo nisam zaboravio niti sam ga odbijao. Taj posao mi je bilo osveženje sa nekom novom energijom koja me je obogaćivala da mogu u studiju da budem kvalitetan voditelj.

Svoje slušaoce oslovljavali ste sa dragi slušaoci. Koliko se izgubila distanca radio-voditelja sa svojim slušaocima, onda kada smo u obraćanju, sa dragi slušaoci prešli na poštovani slušaoci

Ozren Rašić: Ako govorite preko radija, vi govorite u bilo kojoj situaciji gde god se čovek nalazi. Bilo da je on na poslu, u kolima, u kući. U samom obraćanju način obraćanja slušaocima ne sme da bude razgovor preko plota. Morate da budete bliski, a to se postiže glasom. Radio je imaginacija. Glas je instrument koji koristimo da serviramo informacije, da objasnimo situaciju, da se obratimo. Ako svoj  glas ne koristimo dobro, ovo dragi i poštovani, smetaće i neće. Glas mora da se lepi slušaocu za uvo, mora da bude prijatan, a biće prijatan samo ako je vama prijatan. Radio je zvuk koji je vredan hiljadu slika, treba biti umetnik da napravimo te slike!

Kako je izgledalo Vaše poslednje javljanje iz Radija Niš?

Ozren Rašić: Radio sam jutarnji program. 15 minuta posle završetka programa stao je signal. Mislio sam da je neki tehnički kvar, međutim, rekli su: gotovo je.

Kako ste se tada osećali?

Ozren Rašić: Kao da sam izgubio nekog najrođenijeg. Svi u radiju smo se tako osećali. Pogotovo ja jer sam za Radio Niš bio mnogo vezan, i u njemu proveo više vremena nego kući.

ozren2

Foto: Mira Đurđević

Pojavom novih medija i inetrneta radio i dalje traje i još uvek ga ljudi slušaju.

Ozren Rašić: Radio ima svoju draž. On daje mogućnost da čovek koji ga sluša imaginira, pre svega kada je reč o glasovima koji se čuju preko radija. Radio je tu da bude prijatelj, da servira nešto, a da vi možete da radite neke sasvim druge stvari. Sećam se da je studentska populacija obožavala da uči uz radio, nisu im smetali glasovi. Dobar i da se čovek odmori, i uvek će trajati. Radio je izmišljen za sva vremena!

Na šta ste najviše ponosni za ovih 40 godina karijere?

Ozren Rašić: Na to što sam bio novinar!

Šta biste poručili budućim novinarima?

Ozren Rašić: Poručio bih im da slušaju radio, da gledaju televiziju, da čitaju novine i da prave svoj imidž. U novinarstvu morate da budete prepoznatljivi. Imidž se gradi uzimajući od svakog ono što je kvalitetno. Samo se tako može uspeti. Mnogo toga sam ja ukrao od starijih kolega, ali sam ga prilagodio sebi i to je postalo deo mene. Ljudi me zato i prepoznaju. Niko mi nije nikad rekao: Ličiš mi na onog voditelja. Svih ovih godna radio sam tako da su mi slušaoci bili i ostali svetinja. Poštujte svakog, idite sa pozitivnom energijom prema svakom i svako će prema vama biti pozitivan.

A onima koji žele da se bave isključivo radijskim novinarstvom?

Ozren Rašić: Ako ne nudite u glasu pozitivnu energiju, kod slušalaca nećete imati prođu. Slobodno mogu da kažem za sebe da sam svoje srce izduvao u mikrofon za ovih 40 godina karijere, i to samo sa pozitivnom energijom.

Ključne reči: ozren rasic , intervju , radio Nis , Media i reform centar , društvo ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.