Nijedna žena nije žrtva dok nije mrtva

Katarina Mladenović 2019.
Komentari

Međunarodna konferencija o nasilju nad ženama održana je 26. marta u Skupštini grada Niša u organizaciji Centra za devojke. Na konferenciji pod sloganom Reaguj na nasilje govorilo se o efektima primene novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao i o izazovima u radu relevantnih institucija i organizacija.

Foto: Aleksandar Đokić

U prvom delu konferencije fokus je bio na radu nevladinih organizacija. Iz organizacije Centra za devojke, Tatjana Nikolić je naglasila važnost razbijanja predrasuda o nasilju. Ima dosta predrasuda o nasilju, npr. da je žena sama izazvala nasilnika i da je sama kriva za ono što joj se dogodilo. Ono što je najveći problem je to što najviše predrasuda dolazi od stručnjaka i stručnjakinja, rekla je Nikolićeva i dodala da nijedna žena nikada ne može biti kriva za nasilje šta god da je uradila. Konferenciju su zatim započele Dragana Petrić iz organizacije Lara iz Bjeljine i Slagjana Josifoska iz Ženskog foruma iz Tetova. Po njihovim rečima, i u Bosni i Hercegovini i u Makedoniji žene se najčešće suočavaju sa psihičkim nasiljem. Karakteristično je i to da većina žena ne prepoznaje da li su bile izložene ekonomskom nasilju, a seksualno nasilje se retko prijavljuje. One su kazale da je slična situacija u skoro svim zemljama Balkana.

Posebno se govorilo o problemu žena sa invaliditetom. Kako su rekle učesnice razgovora, žene sa invaliditetom najčešće trpe nasilje, a najređe ga prijavljuju. Takođe, prepoznato je da je poseban problem način na koji mediji izveštavaju o nasilju sa bombastičnim naslovima, slikama i tekstovima. Svetlana Šarić iz organizacije SOS za žene i decu žrtve nasilja podvukla je da ne bi trebalo koristiti termin žrtva nasilja već žena koja je iskusila nasiljeNijedna žena nije žrtva dok nije mrtva, zaključila je ona. Prvi deo konferencije završen je izvedbom Marte Stanojević iz Centra za devojke. Ona je izvela deo iz predstave Vaginini monolozi po tekstu Iv Ensler, koja govori o ratnom nasilju.

U drugom delu konferencije govorilo se o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, ali i o efektima te primene. Akcenat je bio na tome kako različite insitucije mogu da pomognu ženama koje su iskusile nasilje i koja je njihova uloga u primenjivanju Zakona. Naglašena je uloga Pravnog centra Niš, koji pruža besplatnu pravnu podršku ženama žrtvama nasilja. Govorilo se i o ulozi koju imaju policijske uprave, koje veoma brzo reaguju na sve prijave. Učesnici su kazali da je veoma važno to da je po novom zakonu svako dužan da prijavi nasilje, ali da je veliki problem to što mi kao društvo tolerišemo nasilje. Kod nas je odnos prema nasilju kao da prelazimo kroz crveno svetlo. Ako nas uhvate, uhvatili su nas. Ako ne, još bolje, rekao je Igor Milosavljević iz Pravnog centra Niš.

53525873 558741797867819 7268698361354518528 n

Foto: Aleksandar Đokić

Učesnici su podvukli da je u poslednje vreme sve češće seksualno nasilje, kao i da je veoma važno ekonomsko osnaživanje žrtve kroz pronalaženje posla kako bi se odvojila od nasilnika. Mnogo je nasilja između mladih ljudi, tj. emotivnih partnera. Ono što je bitno, u 2018. bilo je 104 osuđujuće presude, a u 2019. imamo 90 prijava, a 19 osuđujućih presuda za nasilje u porodici, rekla je Milena Vukajlović iz Osnovnog javnog tužilaštva. Konferenciju je zaključila Ivana Milovanović iz Osnovnog suda u Nišu, koja je govorila o tome koje bi bilo rešenje za problem nasilja nad ženama. Ona je naglasila ulogu javnosti i medija u tom procesu i dodala da je bitno da se postigne puna ravnopravnost polova jer je u centru nasilja nad ženama upravo neravnopravnost. Ono na čemu treba da radimo jeste to da do nasilja i ne dođe. Trebalo bi da se edukujemo kako prepoznati mogućnost nastupanja nasilja i pre nego što se ono dogodi, izjavila je Milovanovićeva i dodala da bi trebalo raditi na resocijalizaciji počinioca krivičnog dela nasilja. Ukoliko počinilac provede neko vreme u zatvoru, ništa neće da se promeni. Veoma je bitno pomoći mu da ne postupa više na takav način, dodaje Milovanovićeva.

Učesnici konferencije saglasni su da svako mora da primenjuje Zakon pošto je on već na snazi, ali da je pitanje kako se to primenjuje u praksi. Svakako da postoje propusti i ima još mnogo toga da se uradi, ali mi kao društvo imamo najveću odgovornost da radimo na promenama, bila je zaključna poruka konferencije.

Inače, Centar za devojke, organizator ove konferencije, osnovan je 15. aprila 1998. sa ciljem da se kroz edukaciju i emancipaciju mladih žena radi na unapređivanju njihovog položaja u društvu. Njihov cilj su osnažene, samopouzdane, snažne, bezbedne devojčice, devojke i mlade žene, aktivne u suprotstavljanju patrijarhatu, koje odlučuju o svojim životima sa mogućnošću za bolji položaj u društvu.

Ključne reči: nasilje nad zenama , feminizam , zakoni , institucije , nevladine organizacije , centar za devojke , medjunarodna konferencija ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.