Slobodan Georgiev: Razlika između dobrih i loših medija je priznavanje greške
Građani su imali priliku da pogledaju nekoliko epizoda ovog serijala, ali i da učestvuju u diskusiji i pitaju učesnike sve što ih zanima. Takođe, govorilo se o najaktuelnijim problemima novinarstva u Srbiji, o tome kako se finansiraju mediji, kao i o tome koliki je ekonomski pritisak na novinare. Učesnici su zaključili da je veoma važno da građani budu svesni da njihov novac ulazi u kreiranje onoga što svakodnevno prate u medijima, jer se medijski sadržaji finansiraju iz javne uprave. U vezi sa kritičkim pristupom, Ilir Gaši je istakao da je kritika jedina stvar koja može pomerati stvari napred, ukoliko nije maliciozna.
Na tribini je bilo reči i o samom kreiranju medijskog sadržaja i o tome šta korisnici zapravo žele da prate. Dnevno imamo tridesetak tekstova, a više od polovine njih napisano je za rubrike Kultura i Sport, a ipak su najpopularniji istraživački tekstovi i Crna hronika. Ljude interesuje šta se dešava u ovom trenutku u njihovom gradu, rekla je Gordana Bjeletić. Bilo je priče i o korupciji, institucijama koje bi trebalo da zaštite novinare, kao i o tome zašto je bitno da novinari sarađuju u cilju stvaranja nezavisnih medija. Vuk Cvijić se dotakao medijske slike tokom devedesetih i rekao da se opet vlada sistemom straha i podizanja tenzije u društvu.
Foto: Ljubica Slavković
Slobodan Georgiev je nakon tribine govorio za Studentski dnevni list o tome kako prepoznati spinera, kako da novinar sačuva integritet i bezbednost, a dao je i neke savete budućim novinarima.
Zbog čega su važni ovakvi događaji?
Slobodan: Ponekad nije dovoljno da objavljujete tekstove i pravite priloge. Sa ljudima kojima se obraćate treba da se suočite i razgovarate. Za mene su ovakvi događaji važni jer želim da upoznam kolege i publiku.
Kako da studenti novinarstva i dalje veruju u svoju buduću profesiju i ne gube volju za studiranjem?
Slobodan: Mislim da je to sjajna profesija za mlade ljude, naročito ako ste ljubopitljivi. Daje vam neku vrstu moći koju na drugom mestu u tim godinama nemate. Možete prići moćnoj osobi i postaviti pitanje, saznati ono što drugima nije dostupno.
Šta činiti kada novinar napravi grešku?
Slobodan: Greške se dešavaju, mediji greše. Razlika između dobrih i loših medija je priznavanje greške. Ukoliko pogrešite u radu morate objasniti kako je do toga došlo i tada će vam ljudi verovati. Ne postoje nepogrešivi.
Kako prepoznati spinere?
Slobodan: Oni nemaju uverljive izvore i sami se predstavljaju kao jedan od njih. Daju vam kontradiktorne izjave. Na primer: U problemu smo, ali ne morate da brinete. Pa, ako ne moramo da brinemo, zašto nam uopšte govorite da smo u problemu? Rekao bih da ima nečega i u osećaju, instinktu. Mislim da ljudi ipak mogu da procene ko laže, a ko govori istinu.
Slobodan Georgiev u razgovoru za SDL; Foto: Ljubica Slavković
Koji medij je najneposredniji i najrealniji, po Vašem mišljenju?
Slobodan: Ja sam uvek za čitanje, bilo putem štampe ili na internetu, gde je danas tekst obogaćen zvukom, videom i grafikonima. Osoba koja piše treba pre svega da bude pismena, informisana i spremna da se raspita, jer se kvalitetan posao ne radi iz glave i na brzinu.
U kojim medijima se studenti mogu dobro pripremiti za posao?
Slobodan: Ako si novinar, moraš da stekneš sposobnost da proceniš medije. Što se tiče tehničkih stvari, poput ponašanja pred kamerom i načina na koji treba čitati tekst, to mogu naučiti u bilo kojoj medijskoj kući. Ali, bitno je ono što se izgovara, a takav stav moraš sam da izgradiš. Dobri mediji pokušavaju da otkriju istinu i prikažu je ljudima kako bi razumeli svet oko sebe.
Kako da novinar istovremeno sačuva integritet i bezbednost?
Slobodan: Mislim da se to postiže tako što pokažete da ste fer prema svima, jer na kraju dana vi niste sudija. Treba dati prostora ljudima da ispričaju svoju stranu priče, sem u ekstremnim slučajevima ubistava. Vrhunsko novinarstvo je put do istine, a ne puko davanje komentara. Takođe, pridevi ubijaju.
Šta mislite o budućnosti novinarske profesije?
Slobodan: Novinari će se ubrzo susresti sa još većim izazovima. Ulazimo u period gde će biti mnogo realnosti i zato istina strada, jer svako ima neku svoju realnost. Treba biti vešt i kredibilan. Novinar ima izvore, proverava ih i ukršta, postoji cela metodologija rada. Drugi nivo je vezan za širi društveni kontekst. Samo u slobodnom društvu postoje slobodni mediji. Ukoliko postanu propaganda, gube sve.
