Nema interakcije među ljudima dok ne dođe do razmene pogleda
Govor tela i lica, prema rečima profesorke Aleksandre Kostić, predstavlja jednu od tema koje izazivaju ogromno interesovanje ljudi, te je ovom prilikom želela da svoje iskustvo i znanje o tome podeli sa publikom u punoj sali biblioteke. Ona smatra da je analiza konteksta znaka veoma važna i da ne postoji znak koji ima samo jedno značenje, kao i da nema interakcije dok ne dođe do razmene pogleda. Osobe četvrtastog lica opažaju se kao socijalno dominante, kazala je profesorka Kostić i dodala da se tamniji ten, tanke obrve, visoke jagodice, tanak nos i ovalno lice smatraju privlačnim kod žena, kao i mladolikost koja ukazuje na reproduktivnu moć. Osim toga, navela je primer koketnog osmeha i lutanja očima poput Mona Lize, što se takođe smatra jako privlačnim. Tumačenje položaja tela profesorka Kostić je pokazala kroz skečeve sa studentima iz publike, gde se prekrštene ruke, okretanje leđa i lažan, usiljen osmeh smatraju odbojnim, dok cupkanje predstavlja znak nemira i nervoze.
Profesorka Aleksandra Kostić osvrnula se za Studentski dnevni list na psihološke aspekte novinarstva kao profesije. Mislim da novinari treba da se potrude da značajne i aktuelne teme učine vidljivim, rekla je i dodala da su pozitivni aspekti ove profesije istrajnost i shvatanje prave svrhe poziva, što bi trebalo da studente, kako kaže, vodi kroz studiranje. Ako je neko dobar, on je dobar na svakom mestu.
Predavanje Govor lica; Foto: Anastasija Arvai
Student četvrte godine DIF-a Stefan Arsić kazao je za naš list da je predavanje trebalo da potraje duže. Profesorka je genijalna − bilo je odlično, ali mislim da nije uspela da ispriča dosta toga što je želela, a što može biti interesantno i korisno za slušaoce. Ipak, to nije pokvarilo utisak, zaključio je.
Na predavanju je istaknuto da neverbalna komunikacija pomaže govoru, pa je tako govornik koji se na sceni umereno kreće uspešniji od statičnog ili hiperaktivnog govornika, jer preterano gestikuliranje može biti znak neuroze, a sam tonalitet glasa neretko ukazuje na to koja se emocija krije u govorniku. Bilo je reči i o paralingvističkoj funkciji komunikacije, pa je profesorka Kostić praktično pokazala koliko menjanje intenziteta, brzine i isticanja određenih slogova utiče na samo izlaganje.
Aleksandra Kostić je predavala Socijalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu i realizovala je kurseve Socijalne psihologije, Socijalne percepcije, Neverbalne komunikacije i Psihologije interpersonalnog ponašanja. Sada predaje Socijalnu psihologiju na Fakultetu za pravne i poslovne studije Lazar Vrkatić u Novom Sadu. Njena istraživačka interesovanja tiču se neverbalne komunikacije, emocionalnog iskustva, vremenske perspektive, etničkog identiteta i drugih oblasti socijalne psihologije.
