Tamara Skrozza: Novinari moraju da se bore za slobodu u svakom segmentu svog života

Aleksandar Đokić 2017.
Komentari

U Deli prostoru održan je Istinomer forum gde su gostovali novinarka nedeljnika Vreme Tamara Skrozza, novinar i bloger Tibor Jona, autor video projekta Marka Žvaka Dušan Čavić - Ciklotronpredsednik UO Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović  i  programski direktor CRTE Raša Nedeljkov.

Foto: Jovana Živanović

Sa Tamarom smo pričali o slobodi medija, novinarstvu danas, o medijskom mraku, kao i o brojnim temama koje se tiču novinara danas.

Kako ste se odlučili za sferu novinarstva, s tim da ste studirali istoriju umetnosti?

Tamara: 1996. godine sam studirala istoriju umetnosti i bila sam super studentkinja, i to je bio moj život. Sve je bilo kako treba, ali ja sam u to vreme bila deprimirana političkom situacijom. Videla sam ratove, katastrofe, pritiske sa svih strana, nevlast, neimanštinu. To je bilo užas vreme, ali smo sve to nekako preživeli. Prosto nisam verovala da išta može da se desi, i onda je umetnost bila neka vrsta ekskapizma. Onda se desio protest 1996. gde je mene ta masa povukla, i ja sam upala odakle se i dan danas nisam izašla, trgla, spasila. Posle protesta sam se vratila kući I shvatila sam da više ne mogu da se bavim istim životom. Mediji su prosto bili jedan od načina da se utiče na svoje okruženje i da se izbegne zamka života gde se prerađuje samo ono što su ljudi pre tebe uradili, a ne baviš se i ne radiš stvarnošću koja te okružuje. Tu se postavilo pitanje da li ću u politiku, aktivizam ili medije, ali mediji su mi ipak bili najbliži. Ni kao klinka nisam želela da budem novinar. Nisam bila od onih koji su čitali novine, znali sve novinare, pa čak i danas imam komplekse od tih kolega. Ja sam tada čitala ITD i Bravo koji su nam donosili iz Nemačke. Radila sam u sitnim medijima, pošto sam ja iz Sombora, radila sam neku dečju radijsku emisiju, bila sam fotoreporter u somborskim novinama, ali mi nije palo na pamet da se bavim novinarskom, iako sam imala dobru novinarsku školu. Sve to je istorija, ja sam dete protesta 1996. godine i da nije bilo te energije, mase i sve toga, ja bih danas bila u nekom muzeju.

Koliko je zaista ozbiljan problem slobode medija u Srbiji?

Tamara: Izuzetno je ozbiljan, ja u ovom trenutku ne vidim rešenje. Mi imamo sada polupismenu medijsku publiku, koja razume tabloide i rijaliti programe. Niko se ne trudi da je opismeni. Mi smo i pod političkim i pod ekonomskim pritskom. Nama niko više ne želi da daje izjave, recimo kod mene u novinama, gde nemamo izjave vladajuće koalicije, ne zato što ih mi ne zovemo, već oni ne žele da pričaju. Oni obismešljavaju naš posao, a da ne govorim pritom da time krše zakon i time ne ispunjavaju zakonsku obavezu. Nebitno da li si predsednik, ministar ili premijer, ti si u obavezi da se odazoveš medijima. Jedan moj stariji kolega je rekao da su to pritisci bez otisaka prstiju. Nas često strani mediji pitaju da li ima cenzure, ali ja ne mogu da se svrstam u do sada viđene cenzure, jer meni još uvek niko nije cepao novine, još uvek nam nisu zabranili novine, ali je to pitanje dana kada će. Vi novinara Vremena niste videli u RTS-u ne pamtim kada, nebitno da li je Vreme, KRIK, CINS, NIN, Danas-a. Ta vrsta cenzure postoji, to jeste gušenje pravo na slobodu govora, a onda i na slobodu informisanja. Ja ne vidim ni manevarski prostor za neko delovanje. Tu je grupa za Slobodu medija, ali ne vidim da to ima svrhu za neke duže staze. Svi radimo 15 poslova kako bi opstali, vlasnici medija su u gubutku, u kreditima, i ja ne znam dokle to može da se izdrži. Stalno si pod nekim stresom i opasnošću, ali ja ne vidim šta je put za medije.

25344675 1943183412375970 1320030658 o

Foto: Jovana Živanović

Kako izaći iz medijskog mraka?

Tamara: Postoji internet. Svako od nas mora da bude medij koji se informiše preko interneta, ali ste dužni da vi prenesete ljudima šta ste pročitali i prenesete nekoliko puta kako bi oni to shvatili. Ljudi koji žele da se obaveste, mogu. Informacija nije više ono što se pruža, već ljudi moraju za njom da tragaju.

Kao što je i jedna od tema ove tribine bila sloboda medija, šta sve mi to možemo kada su mediji slobodni, a šta ne?

Tamara: Mediji kada su slobodni mogu da obrađuju teme koje god žele, da se bore ravnopravno na tržištu, mogu da budu validni sagovornici drugim medijima. Mi to nemamo sada. Mi u Vremenu nemamo informacija, samo zato što si u onom ili drugom mediju, dok ravnopravne utakmice na tržištu nema. Distributeri određuju koji mediji će se naći na kioscima, obrazovni sistem određuje da ljudi ne mogu i ne razumeju ništa više od prosto-proširene rečenice. Mi smo osuđeni na te naše gerilne metode borbe, a to je nešto što mi ne bi trebali da radimo u slobodnom društvu. U neslobodnom društvu, mediji mogu samo da se bore za svoju slobodu, za slobodu drugih ljudi i slobodu njihovog govora. Ja se ne bavim više time, ja pišem medijima, i slobodi medija, ja sam na pola puta da postanem aktivistkinja, a to je opet odlika neslobodnog društva. Iako je sada neslobodno društvo, mi moramo da budemo na strani građana i da se borimo za njihove slobode, ali i građani mora da podrže nas. Građani Niša moraju da brane svoje medije, na ovaj ili onaj način, ali moraju, jer ne mogu mediji sami da se brane, dok građani mora da shvate da su mediji u njihovoj službi i funkciji. Izuzev, kao što kaže Ceca u Peščaniku - ako vam je dobro onda – ništa. Ako žele Pink, Informer ili Happy, hajde onda da se rastajemo? Ovakav međusobni sistem građana i medija mora da postoji.

25316949 1943184339042544 936626522 o

Tamara Skrozza i Mladen Jovanović; Foto: Jovana Živanović

Poznato je da je grupa Za slobodu medija, čiji ste i član, uputila 13 zahteva Vladi Srbije. Kakav odgovor očekujete?

Tamara: Ja odgovor čekam dve nedelje, evo sad prolazi već mesec dana. Za početak očekujem da odgovore na zahteve. Iskreno, ne očekujem nešto pozitivno. Ja mislim da je taj susret sa premijerkom i ministrom informisanja spin ove vlasti, jer su videli da se nešto dešava na medijskoj sceni i pred Evropom mora da se operu. Pokazaće slike sa susreta sa ministrom i premijerkom, i reći će evo mi smo njih primili i na tome će i da se završi.

Koliko Vam znači nagrada Osvajanje slobode koju Vam je dodelio fond Maje Maršićević Tasić?

Tamara: Mnogo mi znače, jer tokom svoje karijere nisam dobijala, a za tri godine sam dobila tri kapitalne nagrade. Zahvaljujući situaciji u medijima, ja sam bila profesionalno mrtva posle rođenja deteta. Ja sam od 2011. do 2014. godine nisam imala više nijedan posao, pozajmljivala sam pare da bih opstala sa detetom. 2014. sam morala da počnem karijeru iz početka, i onda za čitavu onu karijeru ranije ne dobijem ništa, a za tri godine dobijem tri nagrade, tako da su te nagrade duplo veće.

25317053 1943184485709196 1455031933 o 1

Dušan Čavić i Raša Nedeljkov; Foto: Jovana Živanović

Šta biste poručili mladim novinarima u Srbiji?

Tamara: Neću im dati poruku. Samo ću dodati, ne znam da li je bila premijera filma u Nišu Druga strane svega Mile Turajluća, prof. Srbijanka Turajlić, koja je inače bila jako aktivna u protestima devedesetih priča sa svojom ćerkom koja je mlađe generacija, i nju ćerka pita Hoćeš ti meni zameriti ako budem ja vikala kao ti? A ona kaže: nemam sunce ja tebi šta da zamerim, to ti sama moraš da odlučiš. I onda pogleda u kameru, i sve nas i kaže: ali neko će morati. Dakle, neko će morati da nastavi borbu, a to će biti oni. Ne mislim protiv ovog ili onog režima, sutra će doći neki drugi. Ljudi koji su na fakultetima, novinari, moraju da se bore za slobodu u svakom segmentu svog života, a u toj borbi su cene previsoke. Moraju biti spremni da plate za to.

Ključne reči: intervju , društvo , tamara skrozza , istinomer , deli prostor ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.