Sloboda medija u Srbiji dodatno narušena tokom vanrednog stanja

Jovana Živanović 2020.
Komentari

Širom sveta 3. maja obeležava se Svetski dan slobode medija. Tokom pandemije virusa korona, medijsko izveštavanje u Srbiji obeležile su konferencije za novinare bez novinara, hapšenja novinara na radnim zadacima, lažne vesti i sve više pritisaka, što dovodi u pitanje slobodu medija u našoj zemlji.

Foto: www.freepik.org

izveštaju Reportera bez granica navedeno je da je Srbija na rang-listi medijskih sloboda pala za tri mesta i sada se nalazi na 93. mestu, a jedan od razloga je to što je Srbija postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar i gde lažne vesti postaju sve popularnije. O tome ko su akteri gušenja medijskih sloboda govorila je za Studentski dnevni list asistentkinja na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu Marta MitrovićNama su uvek najvidljiviji politički akteri, jer se uglavnom i ne trude da sakriju uticaj na medije, demonstrirajući na taj način svoju nadmoć, ne samo nad medijima, već i nad istinom, rekla je i dodala da postoji i ekonomski uticaj, te da su ovi uticaji često isprepletani do te mere da više nismo sigurni da li neko koristi politički uticaj da ekonomski ugrozi medije. Setimo se primera povlačenja oglašivača iz dnevnog lista Danas, koje je bilo politički motivisano, navodi Mitrović.

Često možemo čuti da bez slobode medija nema ni demokratije i slobodnih građana. Sa tim je saglasna i Mitrović, koja kaže da bez slobodnih medija društvo postoji samo kao objekt političke vlasti. Kada društvo ima slobodne medije, ono postaje subjekt, ono se pita i odlučuje. Samo slobodni mediji mogu da rade u službi svojih građana, a samo slobodni građani mogu da zahtevaju slobodne medije i da se za njih izbore, zaključuje ona.

kroz

Foto: www.anfenglish.com

Padom Srbije na rang-listi medijskih sloboda nije iznenađena ni novinarka radija City Ivana Petrović, koja smatra da se u prethodnih godinu dana desilo mnogo pritisaka na medije, kao i konkretnih napada i pretnji. Situacija sa virusom korona, očekivano, otvorila je niz neslućenih mogućnosti vlastima da se obračunavaju sa neposlušnim medijima i novinarima koje ne mogu da stave pod kontrolu. Ipak, otišli su korak dalje i napravili fatalnu grešku hapšenjem novinarke Ane Lalić i tako privukli dodatnu pažnju svetskih medijskih organizacija, navodi Petrović i dodaje da je posebno skandalozan vokabular koji kreće sa vrha vlasti. Izrazi kao što su tajkunski mediji priliče tabloidima, ali ne i predsednici Vlade ili predsedniku države, jer predstavljaju direktan poziv na linč određenih medija.

Petrović daje pozitivan primer na relaciji građani − slobodni mediji i objašnjava da posle mnogo godina letargije sada, u vreme pandemije, prvi put oseća ponovno uspostavljanje tih dvosmernih relacija. Uvek prenosimo priče kolega sa drugih medija zbog kojih su pod napadom i to je način odbrane, rekla je i ukazala na to da se pojam novinarske slobode ne sme razdvajati od pojma slobode kao ljudskog prava, te da suštinski neslobodan čovek ne može biti slobodan novinarJako dugo sam u medijskom poslu, pa imam prilično dobru retrospektivu o tome kako se pojam medijskih sloboda menjao u odnosu na stanje u društvu. U tom kontekstu, ova vremena se mogu smatrati jednim od najtužnijih koje pamtim, zaključuje Petrović.

Osim toga, Petrović smatra da je novinarstvo doživelo renesansu svuda u svetu upravo zbog uloge koju mu je nametnula pandemija. Sigurna je da će se pritisci pojačavati nakon vanrednog stanja, jer će se postaviti, prema njenim rečima, mnoga neprijatna, a važna pitanja, koja su bila sve vreme skrajnuta. Prema njenom mišljenju, slobodni mediji će preživeti, jer će izaći iz uniformne priče o virusu korona i biće željni nekih drugih priča. Takođe, Petrović podvlači da će period nakon virusa korona dovesti do ekspanzije pravih novinarskih priča, koje se već naslućuju.

tekst

Foto: www.themorning.lk

Vanredno stanje u Srbiji dodatno je otežalo rad novinarima u čitavoj zemlji. Dopisnica Radio Televizije Vojvodine sa područja Kosova i Metohije Milica Stojanović objašnjava da je u specifičnoj situaciji i da se uvek postavlja kao neko ko izveštava sa prostora koji nije potpuno bezbedan i koji je gotovo svakodnevno u vanrednom stanju, te se za nju nije promenio način izveštavanja, već sadržina. Sada se više govori o pandemiji virusa korona, ali, naravno, sa primesama ovdašnjeg svakodnevnog života. Stojanović navodi i to da je situacija sa informacijama o virusu korona dodatno otežana na području Kosova i Metohije, jer informacije koje se dobijaju iz Prištine nisu na srpskom jeziku. Zbog toga je, kako kaže, tamo lako da se stanovništvo dezinformiše usled velikog broja neproverenih informacija. Srpski novinari su se, prema njenim rečima, žalili i nakon apela upućenim insitucijama, uspeli da dobiju tu bitku.

Takođe, Stojanović kaže da se za slobodu moramo boriti i da nam je niko neće dati ukoliko se za nju ne borimo. Ona smatra da je bolje da se čovek ne bavi novinarstvom ukoliko nije sposoban da se bori za slobodu, jer će praviti, kaže, više štete nego koristi. Potrebno je podići glas i boriti se za priče običnog čoveka, objašnjava Stojanović za naš list.  

eight col micfreeFoto: www.rnz.co.nz

Odluka o obeležavanju Svetskog dana slobode medija doneta je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, kako bi se podigla svest o značaju slobode medija i podsetile vlade država da je njihova dužnost da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja.

Ključne reči: dan slobode medija , mediji , društvo , vanredno stanje , demokratija , 3 maj , novinarstvo , virus korona , novinari ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.