Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Društvo

Izveštavanje medija o samoubistvu – pozitivan ili negativan uticaj?

Anđela Jeremić 11.9.2021. Komentari

Juče je obeležen Svetski dan prevencije suicida (samoubistva). U Srbiji na godišnjem nivou 1.500 ljudi oduzme sebi život. U poslednje vreme zabeležen je porast broja ovog slučaja kod mlađih osoba. Tim povodom, Ministarstvo zdravlja, Klinika „Dr Laza Lazarević” i REM potpisali su u Beogradu memorandum o saradnji i odlučili da upute smernice medijima o tome kako da izveštavaju o ovoj temi. 

Foto: unsplash.com

Suicid predstavlja ozbiljan javno-zdravstveni problem, s obzirom na to da je jedan od vodećih uzroka smrti. Ova tema je od velikog značaja, ali isto tako je i jako osetljiva i zahteva poseban pristup i pažnju. Mediji imaju značajnu ulogu u društvu i utiču na stavove, verovanja i ponašanja društvene zajednice. Upravo zbog toga imaju aktivnu ulogu u podizanju svesti o ovom problemu. Međutim, kada se izveštava o suicidu, mnogi mediji odu predaleko, pa je tako pokrenuta i tema veze između izveštavanja medija o suicidu i povećanja broja istih. Istraživanje o tome rađeno je još sedamdesetih godina, kada mediji nisu imali ovoliko prostora kao danas. Pokazano je da je nakon izveštavanja određenih medija o samoubistvu, kao i priloga sa televizije, broj porastao. Stručnjaci su napomenuli da suicidno ponašanje ne povećavaju medijski izveštaji, već načini izveštavanja

Senzacionalističko izveštavanje o ovakvim slučajevima može imati negativan uticaj na celokupnu populaciju. Vest o samoubistvu nije senzacija, već problem, a prilikom izveštavanja mora se poštovati etički kodeks. Opis načina izvršenja ovakvih dela nije preporučen od strane stručnjaka. Detalji takvog čina ostaju dostupni samo najbližim članovima porodice žrtve i policiji, ali često nije tako, jer se potresne izjave i oproštajna pisma objavljuju i to pod naslovom koji privlači pažnju, pogotovo ako se radi o poznatoj ličnosti. Time se krše privatnost i dostojanstvo žrtve i njene porodice

Mediji igraju ulogu u pomoći navođenjem naziva dostupnih službi za zaštitu mentalnog zdravlja, objavljivanjem znakova upozorenja na samoubilačko ponašanje, stavljanjem brojeva i adresa udruženja od kojih se može dobiti pomoć. Predstavljanje problema kao atrakcije ne može imati pozitivan uticaj. Na osnovu tekstova, publika (narod) formira svoje mišljenje o datom događaju i žrtvi, pa se često vodi diskusija, što nikako nije moralno. Na održanim tribinama ove godine poručeno je da je od krucijalne važnosti svest o odgovornosti u izveštavanju

Obeležavanje ovog dana ima za cilj podizanje svesti i skretanje pažnje na ovaj problem, kao i podizanje znanja o prevenciji, ali i upozorenje novinarima da se pridržavaju etičkih kodeksa. Na telefonski broj: 011/7777-000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo, kao i članovi njihovih porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja: psihijatri, psiholozi, socijalni radnici. Takođe, dostupan je i broj Centra „Srce”: 0800-300-303.

Izvori: www.lazalazarevic.rsPrevencija samoubistva: Priručnik za stručnjake zaposlene u medijima (Izdanje Svetske zdravstvene organizacije, Odeljenja za mentalno zdravlje, Ženeva, pod naslovom Mental and Behavioural Disorders, Preventing Suicide: a resource for general physicians, Institut za mentalno zdravlje, Beograd).

društvo,suicid,Svetski dan prevencije samoubistva,mediji,mentalno zdravlje,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.