Goran Petronijević: Davno su ljudi rekli da kada politika uđe na vrata suda, pravda izlazi kroz prozor

Tijana Milenković 2018.
Komentari

Tribina pod nazivom Srbi(ja) pred tribunalom u Hagu održana je 19. aprila na Pravnom fakultetu. Na tribini je govorio advokat Goran Petronijević, koji je u svojoj bogatoj karijeri zastupao generala Ratka Mladića, dr Radovana Karadžića, Veselina Šljivančanina, Svetlanu Cecu Ražnatović i mnoge druge.

Foto: Nemanja Tolić

Na tribini je advokat Goran Petronijević govorio o osnivanju i značaju Tribunala, a prisutni su mogli da čuju i uporednu analizu presuda Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću. Nikola Ilić, jedan od organizatora skupa, naglasio je da je cilj ove tribine bio da se rasvetli istina o Haškom tribunalu, o tome kakav je on u stvari i da se studentima Prava skrene pažnja na dvostruke standarde u njegovom radu.

Goran Petronijević je najpre do 2001. godine bio sudija, a njegov prelazak u advokate dogodio se nakon promene režima u Srbiji 2000. godine. U svojoj karijeri sudije, Petronijević je bio predsedavajući suda u maju 2000. godine, kada je 141 Albanac osuđen za terorističke napade na policajce i vojsku u Đakovici na Kosovu, ali je ta presuda ukinuta i svi su pušteni na slobodu godinu dana kasnije. Septembra iste godine tadašnji sudija Petronijević bio je jedan od članova sudskog veća u procesu koji je vođen protiv čelnika zapadnih zemalja koji su osuđeni zbog bombardovanja SRJ. Među osuđenima su bili predsednici Bil Klinton, Žak Širak i nemački kancelar Gerhard Šreder. Međutim, i ta presuda je naredne godine ukinuta.  O radu Tribunala, presudi Vojislavu Šešelju, o Kosovu i pravosuđu uopšte razgovarali smo nakon tribine sa Goranom Petronijevićem.

Haški tribunal je zatvoren 21. decembra prošle godine, a sve slučajeve je preuzeo Mehanizam za međunarodne krivične sudove Ujedinjenih nacija. Kakva je uloga Mehanizma i da li se i po čemu razlikuje od načina rada Tribunala?

Goran: Ništa. Sve je potpuno isto. Isti standardi, iste sudije... Osnovni problem koji se tamo nameće je problem objektivnosti tih sudija, s obzirom na to da je većina njih na ovaj ili onaj način učestvovala u donošenju odluka za događaje u kojima su predmeti ovih postupaka koji će učestvovati u žalbi. I to je nedopustivo. Ako su već završili rad Haškog tribunala i odlučili da rade te drugostepene presude, oni su onda morali da izaberu potpuno nove sudije, koji se nisu prethodno izjašnjavali po tim pitanjima. A ovde nema nijednog sudije koji se po pitanju Srebrenice nije izjašnjavao negativno. Mi, na primer, sada 23. ili 24. aprila imamo sednicu za Karadžića u Hagu i drugostepena presuda će se izreći verovatno negde krajem godine. I šta mi da očekujemo od te presude ako se sudija više puta u prvom i drugom stepenu izjašnjavao po pitanju Srebrenice!? To je jedna anomalija kojom se nastavljaju one gluposti kojima je Haški tribunal bio opterećen. Nema nikakve razlike između Mehanizma i Tribunala. Čak, zbog ovog elementa, mislim da je i gori.

Da li je Tribunal zaista jednak za sve ili ima istine kada kažu da je to sud samo za Srbe?

Goran: Pa dobro, nije baš potpuno tako, ali svakako da jeste najveći broj Srba osuđen. Statistike kažu da ima 80 odsto Srba, a ostalih 20 odsto otpada na Hrvate, Albance, Muslimane i tako dalje.

Šta mislite o pravosuđu u Srbiji? Koliko je ono objektivno i nezavisno?

Goran: Naravno da nije. Završavanje sudskog pravosuđa je počelo odavno. Ja sam počeo da radim u sudu 1983. godine i radio sam do 2001. Prešao sam put od pripravnika do predsednika okružnog suda. S jedne strane, završavanje pravosuđa je počelo onog trenutka kada je politika počela da se strahovito meša u rad sudova, a sa druge strane su tu i mediji koji su počeli da se zloupotrebljavaju od strane politike i političara, kako bi pravili ne jednu normalnu opservaciju onoga što se dešava u sudnici, već da na određeni način prikazuju određene stvari. Drugim rečima, da spinuju. Zato su ljudi jednom davno lepo rekli da kad politika uđe na vrata suda, pravda izlazi kroz prozor, a to se održalo do dana današnjeg. Suština je u tome da nema mogućnosti da postoji pravičan postupak, koliko god zakoni bili dobri. Isto tako, u poslednje vreme se pojavila i jedna strahovita anomalija, a to je kolonizacija anglosaksonskim pravom, uglavljivanje anglosaksonskih elemenata i instituta i evropsko pravo. Zato mi danas imamo tu nesrećnu tužilačku istragu, te neke sporazume i institute koji će nam se vrlo brzo obiti o glavu po pitanju generalne prevencije, jer sam sudski proces je zapravo kazna. Ako to ne traje i ako optuženi ne razmišlja o tome toliko dugo pa makar bio i oslobođen na kraju, ni najsurovija kazna neće imati efekta i svako će posle toga nastaviti da radi ono što je radio i do tada. Mora da se sudi, da se radi, pa odbrana, pa svedoci, pa suđenja, da on razmišlja o tome, da proživljava sve to, pa da se kazni na godinu, dve, tri. To je kazna. To je generalna prevencija. Ti anglosaksonski instituti su upropastili evropsko pravo i ja se bojim da ćemo kroz jedan ne tako dug vremenski period, a ja predviđam za jedno pet godina, shvatiti šta smo uradili i da ćemo početi da pravimo reformu reforme i da ćemo se vratiti na evropsko pravo.

Radovan Karadžić uhapšen je malo nakon što je obećana nagrada od 5 miliona dolara za njegovo hapšenje, pa da li mislite da nagrada ima veze sa momentom njegovog hapšenja?

Goran: Ima, naravno. Naravno da ima veze. Mi smo već na tragu i već smo utvrdili neke stvari i znamo ko je uzeo tih pet miliona dolara. Ja sam javno prozvao ljude i nisu se javili, što mi je bio jedan od dokaza da su oni to stvarno i uradili.

DSCN3214

Goran Petronijević; Foto: Nemanja Tolić

Kako komentarišete presudu Vojislavu Šešelju?

Goran: Katastrofalna presuda. Neosnovana i politička. To je prvi put da se jedan Srbin kažnjava za slučaj nasilja na teritoriji Srbije, gde realno nije bilo rata.

Kako objašnjavate sva dešavanja na Kosovu u proteklih par nedelja, između ostalog i otkazivanje utakmice srpskih i kosovskih rukometašica, hapšenje Marka Đurića i sve što je usledilo nakon toga?

Goran: Pa ima tu dosta i naših gluposti. Sve to oko te utakmice, tog sporta i tako dalje su gluposti, i to naših gluposti. Mi nismo smeli sebi da dozvolimo da uopšte učestvujemo na bilo kom takmičenju, na bilo kom turniru, u bilo čemu gde se pojavi Kosovo. Onda bismo imali podršku ovih pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova i tu bi već propao turnir. Onda bi oni shvatili da je bolje da Kosovo još drže na nekoj distanci kada su u pitanju sportovi, a i sve ostalo. Uskoro će se održati Samit u Bugarskoj, pa je tu sada pitanje da li će Kosovo biti prisutno kao država ili neće. I mi smo došli do toga da, od pet evropskih zemalja koje ne priznaju Kosovo, tri neće doći u znak protesta. A šta mi radimo? Mi idemo... I sad oni ispadaju veći Srbi od nas. Naravno da Španija štiti sebe zbog Katalonije, naravno da Rumunija to isto radi zbog svojih manjina, Slovačka i Kipar imaju neke druge razloge. Ali mi moramo da iskoristimo tu situaciju. Mi nedovoljno koristimo takve pojavne oblike gde ljudi i države staju na našu stranu. To je, po mom mišljenju, loš primer ponašanja.

Da li će, po Vašem mišljenju, Sud za zločine OVK zaživeti i očekuje li se uskoro podizanje nekih optužnica?

Goran: Ne, ja ne očekujem ništa od njih. Očekujem jedino da to bude mehanizam za pritisak na albanske komandante iz redova OVK, a koji su sad na visokim funkcijama i imaju funkciju predsednika Skupštine, predsednika Vlade, predsednika države, funkcije ministra i tako dalje. Zaista ništa ne očekujem od tog suda, a i ako ikada bude počeo da radi, kazniće jednog vozača, jednog magacionera i jednog stražara sa kapije. Uostalom, samo postojanje posebnog suda za zločine OVK znači da Haški tribunal ne sudi njima, već uglavnom samo Srbima, pa je morao da se osnuje sud i za njihove zločine.

Ključne reči: Goran Petronijević , advokat , Hag , Haški tribunal , pravni fakultet , društvo ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.