Žena kao prvi računarski programer

Ljubica Slavković 2018.
Komentari

Činjenica je da danas u IT sektoru veoma mali broj zaposlenih sačinjavaju žene. Uglavnom u ovakvim kompanijama većinu radnika čine muškarci, iako je zapravo žena bila ta koja je stvorila prvi računarski program.

Foto: factmyth.com

Nadarena matematičarka i računarska programerka Ada Lavlejs smatra se osobom koja je prva napisala računarski program sredinom 1800-ih godina. Bila je ćerka poznatog pesnika Lorda Bajrona, a rođena  je u Londonu 10. decembra 1815. Umrla je 27. novembra 1852. godine. Bila je pionir kompjuterske nauke. Učestvovala je u pisanju prvog objavljenog programa i bila računarski vizionar, prepoznajući prvi put da računari mogu učiniti mnogo više od običnog računanja. Deluje čudno da je neko ko je rođen 1815. nazvan programerom, međutim, ona upravo jeste to. Njen život se zauvek promenio 5. juna 1833. godine, kada je srela Čarlsa Bebidža. On je bio profesor matematike na Univerzitetu u Kembridžu i saznao je da ona zna dosta o matematici, pa ju je pozvao da vidi malu verziju računarske mašine na kojoj je radio, odnosno, diferencijalnu mašinu. Njegova ideja bila je izgradnja nepogrešive mašine za računanje pare. Ada je bila u potpunosti opčinjena konceptom, ali nije mogla da mu pomogne. Međutim, poslala mu je poruku da zahteva kopije planova mašine, jer je bila odlučna da razume kako je to funkcionisalo.

Važan deo Adine edukacije bio je da se vidi kako funkcioniše razboj − mašina za tkanje. Razboj je bio kontrolisan udarnim karticama, sa jednom kartom jednakom jednoj tekstilnoj liniji. Ako je kartica bila udarena, nit bi se podigla. Ako kartica nije bila udarana, nit bi ostala sama. Drugim rečima, kartice su uputile instrukcije na mašinu. Bile su jednostavni jezik ili mašinski kod. Godine 1842. Ada Lavlejs je čula za rad na alitičkom motoru. Analitički motor bi bio sposoban za mnogo sofisticiranije proračune od prvobitnih motora. Koncept analitičkog motora bio je potpuno revolucionaran i delo neverovatnog genija. To je bio prvi programski računar na svetu.

442851 inside the mind of ada lovelace

Ada Lavlejs; foto: pcmag.com

U modernim terminima, analitički motor bi se opisao kao uređaj gde je prikazana aritmetička logika, kontrolni protok i uslovna grana, kao i odvojena memorija. Sve ovo je trebalo konstruisati pomoću mehaničkih delova i napajati parom. Pošto je rad bio na francuskom, Ada je ovaj rad prevela na engleski jezik. Dodala je algebarske radove na napomene o tome kako bi analitički motor mogao da izvrši proračune. Bebidž je kasnije preuzeo jedan od najtežih proračuna − Bernulijeve brojeve i poslao je Adi da se uključi u rad. U svoj rad je uključila prvi objavljeni kompjuterski program ili algoritam − Bernulijev algoritamski broj i zbog toga se Ada smatra prvim programerom.

Ona je napravila novo mesto u računarstvu, identifikujući potpuno novi koncept. Shvatila je da analitički motor može ići dalje od broja. Ovo je bila prva percepcija savremenog kompjutera, a ne samo kalkulator već mašina koja bi mogla da doprinese drugim područjima ljudskog nastojanja, na primer, komponovanju muzike. Shvatila je da se sve može pretvoriti u brojeve, kao što je muzika, jezik, ili slike, a potom i kako manipulisati kompjuterskim algoritmima. Analitički motor je imao potencijal da revolucioniše način na koji je čitav svet radio, a ne samo matematički.

Izvori: famousscientists.org

Ključne reči: it , programiranje , program , računar ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.