Vraćanje u detinjstvo uz konzole za igru i žute diskete

Marija Janković 2019.
Komentari

Džojstici i diskete deo su detinjstava mnogih generacija. Danas, konzole za igru predstavljaju multimedijalne mašine preko kojih se možete povezati na internet, slušati muziku i gledati film. Ipak, ostaje pitanje šta je oduvek i isključivo bila njihova namena i zašto zauzimaju posebno mesto u srcima mnogih?

Konzole za igru su specijalizovani uređaji pre svega namenjeni za igranje računarskih igara. Prvi put na tržištu su se pojavile 1967. u SAD-u i do danas su ostale veoma popularne. Proizvođači obično teže za tim da konzole budu što jednostavnije za upotrebu. Arkadna mašina se sastoji od kompjutera za video-igre, ekrana, igraćeg kontrolera, odnosno džojstika i zvučnika, koji su smešteni u veliku šasiju. Iako je ova kutija u početku imala samo šest jednostavnih igara i bila dizajnirana da bude povezana sa običnim televizorom, njen razvoj i proces prijave patenta otvorio je velika vrata industriji video-igara. 

Prve konzole su obično bile konstrukcije koje su imale jednu ili manji broj igara, preko silikonskih memorijskih čipova. Ovi uređaji doživeli su pravi procvat 1972. pojavom igre Pong, koju je na tržište pustila američka proizvođačka kuća Atari. Osim toga, konstruisala je iprvu konzolu sa izmenjivim silikonskim memorijskim kasetama VCS 2600 pet godina kasnije. Usled prebrzog razvoja tehnologije, centar proizvodnje i fokus tržišta seli se u Japan i Kinu. Neke firme pokušavaju od igara da prave kompleksne sisteme, koji sadrže više žanrova. Ovo donekle pokazuje uspeh, ali samo kod firmi koje su imale dovoljno resursa da svaki deo sistema urade na dovoljno visokom nivou. Igre generalno postaju još kompleksnije, inertnije, glomaznije, gde je simulacija i izgled, kao i sadržaj bitniji od svega ostalog. PC i konzole počinju da bivaju preopterećeni izgledom, tehničkim karakteristikama, dok Wii (U) Nintendo pokušava da zadrži igrivost na prvom mestu.  

Zanimljivo je to da je konzola lako i brzo našla svoj kutak u domovima potrošača na gotovo isti način poput televizije i radija. Do sada je od prve konzole napravljeno osam generacija novih i poboljšanih verzija ovog uređaja, među kojima je najprodavanija dosad Nintendo Gameboy, u čak sto dvadeset miliona primeraka. Gotovo da od osamdesetih godina prošlog veka ne postoji individua koja u svom domu nije imala pored televizora konzolu i male žute diskete. Igranje igrica je budilo nivo adrenalina, kao i kreativnost i ostavilo lepo sećanje na detinjstvo. 

Izvori: raf.edu.rs did.ie

Ključne reči: Konzola , Video igre , Diskete , tehnologija ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.