Koje su greške programera početnika?

Snežana Đorđević 2020.
Preuzimanje Komentari

Koliko vremena, truda, rada i organizacije aktivnosti je potrebno da bi neko postao uspešan programer? Mnogi se vode uspehom drugih, te misle da je put za sve isti. Međutim, činjenica je da nikada ne znamo šta je interni, individualni motiv osobe koja se odlučuje da krene da programira.

www.learnworthy.net

Nekome je motivacija novac, ono što može sa tim novcem da uradi, a nekome pak udobnost rada od kuće. Mnogima se dopada to što mogu da putuju i rade, dok mnoge privlači i sama priroda posla. Za one koji su na početku postoji zamka u vidu pomisli: Dosta je posla za danas. Mnoge ta zamka zaustavlja.

Programer početnik obično kreće od najlakšeg zadatka. Ovaj korak ne bi trebalo okarakterisati kao grešku, ali je mozgu potrebna šira slika da bi se delovi slagalice složili i na svesnom i na nesvesnom nivou. Stoga je korisno istražiti malo komplikovanije zadatke na početku. To može biti klizav teren, jer se neki početnici otvaraju naloge na brojnim sajtovima i i prate razne Jutjub kanale sa tutorijalima, a posle mesec dana dolazi do potpune konfuzije. Sve deluje poznato, ali mnogo toga nije primenljivo. Čak i tokom gledanja tutorijala potrebna je dobra koncentracija, jer sadrže dosta informacija koje je nemoguće upamtiti nakon jednog gledanja. Povrh svega, neophodno je istaći da ti snimci nikada ne mogu zameniti praktično iskustvo.

Jedna od najvažnijih stvari koju potencijalni programeri mogu da iskoriste je da se raspitaju kod starijih kolega za literaturu, smernice i kurseve koji su kvalitetni, a uglavnom i besplatni. Sem toga, bitno je saslušati i savete starijih kolega. Oni nas mogu uputiti u to koji programski jezik je čemu namenjen, kao i koji su programski jezici najaktuelniji.

bigstock Programming Works 105486218

Foto: zacjohnson.com

Još jedna od dilema sa kojom se sreću početnici može se opisati rečenicom: Ako ne kapiram u početku, kako da kapiram na dalje? Ove poteškoće mogu se slikovito uporediti sa sledećom: Ako ne otvorimo teglu, kako da džem upotrebimo za palačinke? Bitan je, dakle, početak, dok kasnije sve ide lakše. Ipak, za progamiranje su neophodne kontinuirane radne navike. Čak i neko ko dobro poznaje matematiku i logiku, ne može sve naučti bez vežbe. I tu je jako važan momenat istrajnosti i posvećenosti. Povučeni dobrim rezultatima predanog rada, pod naletom entuzijazma, rasplamsaju se na pet – šest strana, neki čak i pored toga počnu da prave start up. Imaju puno posla, ali nemaju posao.

Tako se nameće i pitanje: Kako i koliko brzo mogu zapravo da nađu posao kao programeri? Pored slanja CV-a, potrebno napraviti profil na Linkedin-u. U pitanju je jedna od najvažnijih mreža u poslovnom svetu. Potrebno je da informacije na profilu budu što detaljnije navedene, a bitno je pokazati znanje o aktuelnim temama, koje bi možda zapazili regreteri. Sem toga, jako su bitne i objave na društvenim mrežama, koje reflektuju naše slobodno vreme. Neki programeri posmatraju programiranje odvojeno od osnova poslovanja. Jedna od knjiga u kojoj je taj odnos slikovito opisan je The Phoenix Project.

Ipak treba voditi rečuna da se ne izgubi dodir sa realnim svetom. Za svakog programera je važno i da razvije socijalnu inteligenciju i takozvane soft skills, jer znamo da su za sve poslove zajedničke dve stvari – ljudi i profit.

Izvori: www.ucionica.netwww.startit.rs

Ključne reči: programiranje , programeri , posao , CV , it , Programski jezik , učenje , tutorijali , rad ,

Preuzimanje

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.