Biće vam žao što niste imali hrabrosti da živite kako ste hteli

Aleksa Anđelić 2018.
Komentari

Zato što radite što ne želite, govorite što ne mislite, ljubite koga ne volite, zato i jeste nesrećni, a ne zato što živite u Srbiji. Ovako je Boris govorio. Iskreno. Otvoreno. Bez lažnog sjaja i glume. Takav je i bio...

Foto: www.instagram.com/boristrivan

Je l’ isitna ovo što se desilo Trivanu?, bio je jedan u moru tvitova koji su se pojavi odmah pošto je na Fejsbuku Borisov prijatelj objavio njegovu sliku sa opisom Nek te čuvaju anđeli. Šok, neverica i tuga. Rastužila me je ta vest. Očekivao sam da će se uskoro na Tviteru oglasiti i reći da je sve ok, da je živ, i da je neko preneo lažnu vest o njegovoj smrti. Ali, nije... Voleo sam Borisa, divo mu se, želeo sam da ga upoznam. Nažalost nisam imao tu čast da ga upoznam lično, jedino sam ga poznavao putem Tvitera. Ipak, i to je dovoljno da vidim kakav je zapravo bio.

Jedan od najtalentovanijih i najboljih srpskih novinara, kolumnista, tviteraš, arheolog, divna osoba, prijatelj, duhovit, iskren, kulturan, uvek nasmejan, inteligentan, obrazovan, mlad, lep... Sve je to on bio. Bio je lik. Bio je ljudina. Iako će ga mnogi, verovatno, pamtiti kao glavnog i odgovornog urednika Noizz-a i kao Pokojnu Milevu. Njegova smrt je veliki gubitak za srpsko novinarstvo. Boris je i bio osoba koja je jedina imala hrabrosti da uradi i kaže ono što drugi nisu smeli. Zato je bio poseban. Zato je i bio veliki.

Sećam se konverzacije sa njim na Tviteru, nakon što me je zapratio. Dopisivali smo se, govorili o poznatima. Bukvalno koja javna ličnost bi nekome uzvratila praćenje na nekoj društvenoj mreži, lajkovala objave ili odgovorila na poruku i vodila konverzaciju sa vama?  Veoma su retke takve osobe, Boris je bio jedna od njih. To samo pokazuje koliko je bio prizeman, otvoren i dobar. Koliko nije imao kompleksa. Koliko je bio poseban i uvek svoj.

trivan

Boris Trivan; Foto: www.instagram/boristrivan

Iako je većina izražavla žaljenje za gubitkom jedne mlade i talentovane osobe, tu su bili i oni drugi, na čelu sa samoprozvanom divom Jelenom Karleušom. Čujem da je preminuo Boris Trivan, momak koji se krio iza pseudonima Pokojna Mileva, na Tviteru. Iako ga nikada nisam upoznala, pamtiću da po neverovatnoj mržnji koju je ispoljavao prema meni na društvenim mrežama i u medijima. Naravno, sad mu je sve oprošteno. RIP, glasio je njen tvit. Nakon čega je izazvala gomilu komentara i tvitova koji su bili protiv nje, ali, nažalost, i mnogo onih koji su je podržali. Šta se desi čoveku pa izgubi i ono malo ljudskosti koju ima u sebi? Šta se desi da osoba iskoristi tuđu smrt kako bi još jednom pokazala da je ološ? Koliko nisko treba da ideš da bi te ljudi još više zamrzeli zbog tvog ponašanja? Tužno je što u ovoj zemlji, u ovom društvu, takvi kao što je ona predstavljaju uzor nekome. Ipak, ni ona, ni svi oni koji je podržavaju nisu vredni daljeg komentarisanja.

Molim te zapamti da mrzim karanfile na sahranama. Takođe, kremirajte me, jeziv mi je zvuk zemlje koja udara o sanduk, poslednji je tvit Borisa Trivana, konverzacija sa Tatjanom Vojtehovski. Koliko je zapravo jezivo ovo, što je do juče delovalo kao šala. Ovo me natera da se zapitam postoji li nešto što te tera da danas izgovoriš ili napišeš ovako nešto, a da te sutra nema. Sećate se kada je pokojna Ksenija Pajčin u emisiji Skandalozno, na tadašnjoj televiziji Košava, izgovorila: Moja definicija čoveka je da ti je Bog dao život, da budeš na zemlji, a ti, ako nisi spreman za to, zaista ne treba da budeš tu, ili ako si emotivan kao ja, onda treba da razmisliš koliko još treba da budeš tu. Nakon pet dana je ubijena. Pa posle recite da ne postoji neka sila, Bog, nešto, nazovite to kako želite, što te natera da osetiš da će se nešto desiti i da tako nešto izgovoriš i da te sutra nema. Pazite šta izgovarate, možda to budu i poslednje reči… Pazite se te energije. 

Biće vam žao što niste imali hrabrosti da živite kako ste hteli.

Imao si hrabrosti. Zaista si živeo dok si živeo. Putuj sada. Zbogom, divni čoveče… Nedostajaće iščekivanje tvojih kolumni. Nedostajaćeš svom Radivoju...

Ključne reči: kolumna , Boris Trivan , In memoriam , sećanje , novinar , noizz ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.