Sveti sarkazam ubija aždaju

Ljubica Slavković 2018.
Komentari

Tri fotelje, tri lampe i jedna gitara u pozadini. Naizgled jedan običan ambijent gde se na prvi pogled čini da se ništa zanimljivo neće dogoditi. Međutim, nakon prijatne muzike koja najavljuje ovu novu emisiju, shvatam da se pojavljuju tri interesantne persone koje  zapravo imaju mnogo toga da kažu. I onda, zabava može da počne.

Foto: Ljubica Slavković

Dobro veče Petroviću i Žanetiću. Dobro veče Žanetiću i Ljubičiću. Dobro veče Ljubičiću i Petroviću.

Ovako je počela prva emisija PLJiŽ, ali i svaka naredna, uz objašnjenje trojice ljudi da su navodno došli da komentarišu priloge koje im pušta televizija N1 i da sve to treba da izgleda veoma spontano i improvizovano.

PLjiŽ je, u stvari, akronim koji označava prezimena trojice prijatelja, koji su i autori samog serijala − Draže Petrovića, Mićka Ljubičića i Voje Žanetića. Emituje na TV N1, petkom od 21h, a prva emisija je počela sa emitovanjem 20. juna. Nastala je zbog potrebe za malo opuštenijom emisijom, koja će kroz humor i satiru prikazati događaje koji su se odigrali nedelju pre. Ideja je bila da se učesnici ove emisije pozabave raznim temama, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou.
Pored Ivana Ivanovića i Zorana Kesića na koje smo već navikli, stvaranje nečeg ovakvog samo je još jedna potvrda da mi realnu sliku o svojoj zemlji možemo javno videti samo kroz humor i satiru.

Tužno je što smo do toga došli, ali na neki način smo i sami krivi za to. Smisao ove emisije nije vređanje niti ismejavanje politike, društva i kulture, već samo prikaz svega onoga što mi svakodnevno potiskujemo i skrivamo. Izbegavamo neke teme misleći da je naš glas bezvredan, mišljenje pogrešno i tu nam je kraj. Sve to polako sakrivamo pod tepih naše neispunjenosti. Onda se nadamo da će nas emisije ovog karaktera malo podignuti i pomoći nam da shvatimo da jeste sada loše, ali da će humor tu surovu realnost malo ublažiti. Dobro je bar ponekad baciti pogled na emisije ovakvog tipa, jer hiljadu stvari koje vidimo u većini medija ili programa jesu zapravo kriva slika, manipulacija ili zabluda. Čini mi se da će nam ovako nešto, makar malo, promeniti pogled na sva dešavanja proteklih godina. Pogotovo na ovu poslednju. Svi ovi prilozi u ovih nekoliko epizoda nisu besmisleni i tek onako iskomentarisani. Oni i jesu glavni deo emisije, i ono što ove ljude zapravo pokreće da diskutuju. Sve to ima svoj razlog.

Njihova inspiracija za nešto ovako je rođena baš u ovoj zemlji, jer su i oni deo nje, i žive isto gde i mi. Samo što oni imaju nešto više hrabrosti nego mnogi drugi. Gledajući emisije ovog tipa, shvatam koliko smo mali i koliko ništa ne vidimo. Čekamo ovakve ljude da nam na neki način otvore oči, pa onda idemo ka novoj već izmanipulisanoj nedelji snova gde nam sve opet izgleda kao istina.
Nekoliko izdvojenih priloga ove emisije jasno prikazuju kakav smo narod i koliko daleko smo spremni da odemo kada nam neko proda i najmanju laž da će nam makar u jednoj situaciji biti bolje. Emisija je jasna, kao i njen cilj. Nema tu mnogo toga objašnjavati. Dovoljno je samo opisati par priloga iz epizoda, kako bi se videlo o čemu se zapravo ovde radi. Jedan od njih jeste zapravo nešto što je podiglo građane na noge, što se dugo nije desilo. U našu zemlju stigao je LIDL, nemački lanac trgovine. Ovo je jedan od zanimljivijih priloga gde se tačno vidi koliko daleko smo spremni da odemo. Zbog LIDL-a ispade da bi svaki prosečni Srbin prodao i kuma i dugme za šaku pilića, jer, tako to ide. Već nešto više od dve nedelje veseli Srbi šetaju ovom radnjom. U tome ne bi bilo ničeg lošeg, kada bismo samo umeli da budemo ljudi. Kad bi samo umeli da se ovako borimo za sebe, za narod i za slobodu. A ne za piliće.

 maxresdefault

Foto: www.youtube.com/N1 

Naredni, još zanimljiviji deo emisije je opis desetogodišnjice SNS-a. Više od 10.000 ljudi je u hali u Kraljevu pozdravilo predsednika uz veliki aplauz i podršku za sve ono što je ova velikodušna stranka učinila za ovu lepu zemlju. Naravno, ne bi ni bilo zanimljivo da trojica navedenih učesnika emisije nisu nakon priloga pojeli svoj zasluženi sendvič i u toku obedovanja ironično shvatali da SNS i nije tako loš. Naredni deo, jeste deo gde se javlja čudesni tunel, odnosno zastava od plastenika, kako su je oni nazvali, koji je deo novogodišnje rasvete u bojama srpske zastave. Mi već godinama i živimo u tunelu i  već nekoliko godina nismo ni videli ono svetlo na kraju njega. Tunel služi kao ukrasni detalj u gradu Beogradu i novo je šetalište za turiste.

Da bi ironija u emisiji bila jača, nakon svakog dela, kada god dobiju inspiraciju, sve ovo isprate zanimljivim stihovima uz pratnju gitare, te je tako ovaj tunel i dobio ono ime, zastava od plastenika. Njihov kraj emisije, ostavljen je za deo Priča za laku noć. Uz muziku lagane uspavanke, emisija se privodi kraju i tu na neki način dobijamo kratak rezime, ne emisije, već nekih drugih vesti koje nisu bile smeštene u prilozima za komentarisanje. U jednoj od emisija glavnu ulogu odneo je Dragan Marković Palma, dižući kesicu pilećih nogica koje se izvoze u Kinu, sav ponosan i srećan.

Suština ove vrste programa nije samo smeh i zabava, već i pokušaj buđenja i pokušaj da se ovaj narod, makar i na ovakav način, zapita kuda smo otisli i čemu smo se zapravo prepustili. Želja autora ovakvih emisija nije samo pojavljivanje na televiziji već i to da njihove reči na nas ostave neki uticaj i da nam koliko toliko pomognu da vidimo koliko tonemo kao država, a pre svega kao ljudi.

Nakon tridesetak minuta svog nastupa, PljiŽ se polako povlači iz svojih fotelja do naredne epizode, dok će neki ljudi još dugo, dugo biti udobno smešteni u nekim drugim foteljama. Drugi će šetati svoje potrošačke korpe kroz LIDL i boriti se za još po neko preostalo pile. Neki treći će se radovati ukrasnim tunelima, dok će većina u tunelima i živeti. Pileće nogice će odlaziti u Kinu, a nogice mladih u druge krajeve sveta. Jedino što nam je preostalo jeste jedna dobra kupovina, jedan dobar svetleći tunel gde ćemo uz pileće meso i uz prisustvo svetlećih silajlica prirediti veliko slavlje za još dugu vladavinu SNS-a.

Da li pristati na to ili sačekati još malo − možda je još uvek rano za belu zastavu. Bolje je da mozda ipak sačekamo sledeću epizodu PLjiŽ-a, možda se nešto bolje desi. Možda nam je sarkazam jedini alarm koji nam je ostao. Videćemo.

A do tada, laku noć.

Ključne reči: sarkazam , ironija , buđenje ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.