Digitalni (ne)vernici

Aleksa Anđelić 2019.
Komentari

Poslednjih godina društvene mreže doživele su enormni rast. Svaki trenutak života ljudi koriste da zabeleže i podele sa poznatim i nepoznatim ljudima iz virtuelnog sveta. A gde je granica? Gde je ona linija razgraničenja šta je normalno postaviti na svoj profil, a šta je too much? Čini se da je ona potpuno nestala, bar kod većine ljudi sudeći po onome što kače na internet. Izgleda da sve za lajk postaje bolest 21. veka. Sad neću pominjati slikanje ocena u indeksu ili đačkoj knjižici, kofera, skupih automobila, karata, beba… Pomenuću još bolesniju stvar, koju imamo samo mi…

Foto: Aleksandra Ničić

Jučerašnji dan obeležen je gomilom slika badnjaka, praznične trpeze, česnica, lančanih porka…  Danas će, verovatno, biti još gore. Gde se izgubio duh praznika? Zar poenta nije da se porodica okupi i da uživa u tom trenutku? Koja je poenta slikanja česnice i badnjaka za društvene mreže? Nisi slavio Božić ako nisi sliku badnjaka postavio na Instagram i Fejsbuk? Kako će pola Srbije da ima para ove godine, jer svi izvukli paricu u česnici ili su je samo oteli nekom od članova porodice da je slikaju za globalno selo jer kako da slikam dren ili kukuruz, novčić je in i to svi slikaju. Bože, biće ovo jedna bogata godina za sve, bez finansijskih problema, posebno ako uzmemo u obzir da imamo drugu najstabilniju valutu na svetu. Bravo!

Još gori od ovih su oni koji objavljuju gomilu slike, koje bih nazvao korak po korak – odnosno proceduru spremanja nekog (ili svakog) jela sa praznične trpeze. Verovatno se prebranac sprema drugačije za Badnji dan nego ostalih dana ili grešim? Pa onda nakon reda mogu da se ženim/udam kakav sam ručak spemio/la, ide red rijalitija, pa nekoliko objava ikona, pšenice i badnjaka, pa red pornografije, pa red česnice, pa red golih zadnjica i grudi, pa red parica, pa red nuđenja na internetima (poput stoke na pijaci, samo za džabe) i tako u krug… Zašto smo postali jedna tako bolesna vrsta? Zašto je bitan taj jedan klik, taj lajk, a ne opuštanje i druženje sa ljudima koje volite? Majke rođene bi polovina prodala samo da ima što veći broj srca i pratioca. A kako do njih? Udari Srbinu na veru i religiju. Izgleda da svi moraju da vide da ti to imaš i da slaviš, nebitno je da li si osetio čari praznika, već da objaviš sliku na neku društvenu mrežu (eventualno na sve, jer Bože moj, ima se – može se).

Jedno od pravila ovih digitalnih (ne)vernika bi bilo: Obavezno slikanje praznične trpeze, to nikako ne smete da zaboravite ako ste digitalni (ne)vernici, jer Isus neće da dođe u vaš dom u suprotnom, nema veze što će sledeća priča na Instagramu nakon badnjaka i stola sa hranom da bude gola zadnjica ili gole grudi ali ljudi smo, grešimo… Prašta se, a ovo je vreme praštanja i darivanja… Nema veze što se slika kavijar, a jede pašteta. Mora ljudi da pomisle da je život savršen. Nije bitno što je slikan prebranac, a jeli ste pečenje a posti se. Prašta se. To je sve tako nebitno u svemu tome, bitno je da se to postavi onlajn – da ljudi vide. Nema ni veze što se Bog i hleb i sunce psuju 364 dana godišnje, pa se taj jedan dan glumi Majka Tereza. Prašta se. Što se više puca, bilo petardama ili iz nekog vatrenog oružja, to veći vernik. Nema veze što se životinje prestrave i što neko može da strada, bitno je da se da do znanja da je neko vernik, jer gde da i najradosniji hrišćanski praznik prođe bez rafalnog pucanja i glavobolje. I da, obavezno snimite kako čarate badnjakom u vatru. Prvo, nisi pravi vernik ako ne snimiš taj čin. Drugo, to je vrlo kreativno. Vau! To nismo videli do sada. Svaka čast! Aplauz!

Ključne reči: kolumna , Božič , digitalni (ne)vernici , vera , praznik , društvene mreže , internet ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.