Škotsko hrabro srce

Anđela Perić 2019.
Komentari

Konačno je i u Liverpulu došlo vreme da se priča o sjajnim rezultatima, izuzetnim igračima, o toliko željenoj tituli. Liverpul je i ranije imao neke zaista posebne, maestralne fudbalere, koji su postali legende ovog kluba i sporta. Međutim, u poslednjih nekoliko godina često su izostajali rezultati, a to je ono što se računa. Bolje bi bilo da niko od nas ne prihvati onaj 10 year challenge, koji kruži društvenim mrežama, jer bismo se opet razočarali. 

Foto: Twitter/ScottishSunSport

Već dugi niz godina najveća muka jeste ta nedostižna titula, koju sanjamo svake sezone, titula koja će, nadamo se, konačno sada, ovog maja završiti u rukama naših fudbalera. Budući da sada tim igra mnogo bolje i da se više igrača izdvaja i svaki je bitan šraf ekipe, nije mi baš lako da odlučim o kome da pišem: o Van Dajku, trenutno jednom od najboljih štopera, egipatskom kralju Salahu, koji je i ove sezone nastavio da deli svoju magiju sa nama i da rešeta mreže namučenih golmana, Firminu, koga nazivaju fudbalskim genijem, koji jednim potezom može da promeni utakmicu, ili o nekom vrednom radniku, superzameni sa klupe, ubitačnom krilu, mladom Skauzeru, i tako dalje. Ipak, iako posle Agera i Škrtela u svom voljenom klubu nisam imala omiljenog fudbalera, nešto se tu promenilo. Postoje oni ljudi koji odmah na vas ostave neki utisak, jednostavno zrače, izdvajaju se iz gomile, a postoje i oni koji se potpuno izgube u njoj. U ovu prvu grupu spada i neumorni Škotlanđanin, sa brojem 26 na dresu, Endi Robertson. Potencijalno moj omiljeni fudbaler u Liverpulu (ali samo u Liverpulu, jer samo jedan može biti omiljeni, a to mesto je još pre deset godina zauzeo Fernando Tores i to mesto teško da će ikada zauzeti neko drugi).

Zašto se on izdvojio od ostalih, verujte mi da nemam pojma kako da to objasnim. Verovatno svojom borbenošću, požrtvovanošću, ali i zato što nije neka nadmena zvezda, već običan, skroman momak, koji je van terena uvek nasmejan i zanimljiv. Od momka koji je na društvenoj mreži Tviter pre sedam godina tvitovao da je život u osamnaestoj godini smeće (iako se mladi kod nas ne bi složili sa tim, jer tada su život žurke, rođendani, alkohol, druženje) i da mu treba posao, do nezaustavljivog levog beka kluba sa velikom tradicijom, vicešampiona Evrope, kapitena svoje zemlje, igrača kluba koji trenutno zauzima prvu poziciju na tabeli Premijer lige. Što bi se u narodu reklo: Malo li je? I to sve samo u periodu od nekoliko godina.

thumb 79794 default news size 5

Foto: www.liverpoolfc.com

Dete je Seltika, ali je u mlađim kategorijama igrao i za škotski Kvins park, gde i počinje profesionalnu karijeru. U periodu od 2013. do 2014. nastupao je za Dandi junajted, a put ga dalje, preko Hala, gde je igrao tri godine, dovodi do Liverpula. Mnogi su se pitali ko je uopšte taj mladić, ali niko nije sumnjao u izbor harizmatičnog Nemca, koji je od prvog dana stvorio posebnu povezanost sa navijačima, zaposlenima, sa klubom. Ipak, niko se nije nadao da će Endrju, ne samo opravdati već i nadmašiti očekivanja. Neumoran na levoj strani, uvek na pravom mestu da podeli asistenciju, uputi dobar centaršut, ili pronađe svoje saigrače, igrač koji nikad ne prestaje da trči. Od 22. utakmice, koliko je Liverpul odigrao dosad u Premijer ligi, Škotlanđanin je započeo 20, asistirao četiri puta, i stvorio osam velikih prilika svojim saigračima. Jedini pogotak postigao je protiv Brajtona, i to u maju, sa 4:0. Da ste samo videli tu radost na njegovom licu, sjaj i sreću u njegovim očima. U stvari, verovatno mnogi od vas i jesu.

Što se asistencija tiče, zanimljivo je pomenuti i to malo takmičenje između Trenta (desni bek) i Endija, gde se nadmeću ko će više puta asistirati. Za sada to ide bolje od noge Robertsonu, jer je Trent zabeležio jednu manje, odnosno tri asistencije. Vrhunac odlične godine bila je i kapitenska traka reprezentacije Škotske, koju je i te kako zaslužio, i verujem da nema igrača koji bi se bolje odnosio prema tom svetom dresu. On je takođe i čovek velikog srca. A biti human znači mnogo. Pre par meseci poslao je potpisan dres Bobija Firmina dečaku koji je donirao svoj džeparac lokalnoj banci hrane, uz poruku da mu šalje dres Firmina, jer ko još želi dres levog beka? Takođe, oko Božića je i volontirao za banku hrane u Liverpulu. Fantastična atmosfera vlada u ekipi, i u poslednjih desetak godina nikad nije bilo lepše biti navijač Liverpula nego sada, pa valjda će ovo biti TA sezona. A i da ne bude, navijači će uvek pružati podršku, jer ne kaže se džaba da spadaju u jedne od najboljih na svetu. Robo polako izrasta u jednog od heroja Enfilda, odavno je kupio srca ljubitelja fudbala širom sveta, a juče su njegove odlične partije krunisane novim, petogodišnjim ugovorom. Biće ovo igrač na duge staze i, usudiću se da kažem, buduća Liverpulova legenda. Najbolji način da završim tekst jeste jedna pesma: Oh Andy Andy, Andy, Andy, Andy, Andy Robertson!!!

Ključne reči: kolumna , Liverpul , Endi Robertson , fudbal , sport , Premijer liga , levi bek ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.