Druga strana matematike u Srbiji

Ljubica Slavković 2019.
Komentari

Zdravo, matematiko. Nikada te nisam volela, ali ipak moram nešto da ti kažem. Već neko vreme te koriste na veoma konfuzan način. Ne znam šta se zbiva sa ljudima, ali izgleda da si nam sada preko potrebna. Tvoje brojke se u zavisnosti od potrebe smanjuju ili povećavaju, čak i kada to ne treba da bude tako. Mislim da imamo problem. Izgleda da smo zaboravili da brojimo.

Foto: Ljubica Slavković

Trenutno najaktuelnija stvar u Srbiji jeste prebrojavanje, koje je sačinjeno od različitih formula, načina i funkcija. Ni manje ni više, političari postaju matematičari kojima ova nauka ide od ruke. No, dobro. Šta je tu sporno? Lepo je da vladajući budu svestrani i da imaju makar malo znanja iz svih oblasti, kako na pitanja ne bi odgovarali pitanjem. Međutim, ovde ne bi bilo nikakvih nesuglasica kada bi broj bio broj. Znate, tačan rezultat. Sabiranje, oduzimanje. Prosta operacija. E, ovde se javlja problem. Činjenica koliko je ljudi bilo na protestu u Beogradu ne zavisi od toga koliko je ljudi prisustvovalo i šetalo, već od toga kakvo je vreme bilo, hladno ili toplo. Kako su ljudi bili obučeni i koliko su im debele ili široke zimske jakne. S jedne strane je narod, koji tvrdi da ih je bilo više, a sa druge strane ovi, matematičari.  Pa naravno da je tu narod u minusu. Ko sme na takmičenje iz matematike sa pravim matematičarima? Sulud potez. Naravno, kada biste pitali pojedine ministre, čuli biste jasno definisano brojanje, način na koji je ono izvedeno, tačnu kvadraturu i još jasno objašnjen postupak računanja. Zašto bi onda bilo ko rekao da nešto ovako izračunato nije tačno i zašto bi se iko tome protivio?

Nažalost, dragi matematičari, vaše računanje nije na sve ostavilo onakav utisak kakav ste vi želeli. Na protestu nije bilo pet miliona, na protestu nije bio toliki broj ljudi. Na protestu je bio narod. Bilo ih je mnogo, zar to nije sasvim dovoljan broj, ako već moramo da brojimo? Na protestu je bio samo nezadovoljan, neispunjen i hrabar narod, koji je šetao, boreći se za više prava i slobode i bolji život u ovoj zemlji. Zbog čega vam nije samo to dovoljno? Ljudi nisu srećni. Ljudi zbog toga i šetaju.  Na protestima u Nišu, na primer, bilo je takođe dosta ljudi. Da li je i tu važan samo broj? Umesto što se bavite tom problematikom, bavite se više razlozima zbog čega vam je narod iz zemlje na ulicama. Prvo je to bio samo Beograd, a pogledajte sada, izgleda da ima više gradova koji su vam rekli ne. Šta ćete sada raditi? Prebrojati narod, pa pomnožiti sa brojem gradova u kojima su protesti, zapisati na papir i pred kamerama raspravljati o tome koliko je ljudi bilo?

Ljude na protest niko ne zove, ljudi izlaze sami. U Nišu su protesti bili mirni i bilo ih je mnogo, dovoljno. Šetali su, pričali o vama, politici, prijateljima, ljubavi i nismo se prebrojavali, jer ljudi nisu samo broj, ljudi su živa bića, a ne predmet ili stavka koje samo treba prebrojati. Na protestima se nisu delili sendviči, nije se dolazilo autobusima i niko nije bio primoravan na dolazak. Bilo je organizovano, draga Barbara. Nije se pozivalo na linč, silovanje i nasilje. Nije bio mali broj ljudi okupljen. Verovatno je idealna situacija da ih prebrojite. Pa, koliko ih je bilo? Koliko nezaposlenih, koliko studenata, koliko penzionera? Koliko nezadovoljnih, neispunjenih i nesrećnih ljudi koji žive u ovoj zemlji? Da li znate konačan rezultat? Četiri osobe po kvadranom metru, laka računica, zar nije? Podelite ljude u skupove, ionako mi se čini su samo elementi za raspodelu i klasifikaciju. I šta ćemo sad, šta ćemo sad? Dobra fraza i za ovako nešto.  Čini mi se da vam je broj prisutnih na dočeku predsednika Putina nekako primamljiviji za razmatranje. Da, bilo je mnogo, mnogo više ljudi nego na protestnim šetnjama. Većina ljudi bi se začudila odakle toliko, ali ipak je poznato na koji način okupljate svoje pristalice. I jasno je da nisu svi došli tamo iz istog razloga.

Dakle, vladajući su odlučili da se bave brojkama, a građani će izgleda brinuti jedni o drugima i ujedinjeni se boriti za svoje ciljeve. Nova matematička formula koja se može izvući jeste izlazak na ulicu i mirna šetnja, ako želiš biti jedan od pet miliona i ako se želiš boriti za nešto bolje. Ovo bih ja nazvala pozitivnom formulom. Negativna formula je ta da ako želite da živite u laži, sedite kod kuće i uključite televiziju. Pink, na primer. Svako ima pravo da izabere po kojoj formuli će nastaviti u ovoj zemlji matematike.

Karl Levenštajn je lepo rekao da životom čoveka, kao i društvom, vladaju tri sile, a to su ljubav, vera i vlast. Jedna od navedenih tri je preuzela vođstvo u vladanju. Brojanje nije način za rešavanje problema, već snaga i jedinstvo, kako bi se išta rešilo. Vlast je jednaka zbiru ljubavi i vere. Zar to ne zvuči lepše? Da li ste izabrali svoju formulu, ili još uvek čekate na to da nas druga strana matematike u Srbiji nadvlada i stvarno nas pretvori samo u broj? Ne bilo kakav, već u onaj koji se dobija kada se bilo koji broj pomnoži nulom.

Ključne reči: matematika , Srbija , protesti , Niš , Beograd ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.