Meč lopta

Tamara Radovanović 2019.
Komentari

Zanemarimo sve tehničke nedostatke i diskutabilan nivo humora. Zanemarimo kvalitet ravan kvalitetu amaterskih skečeva balkanskih jutjubera. Novi spot vladajuće nam partije ne proziva samo lidere opozicije. On proziva sve one koji se usuđuju da razmišljaju svojom glavom i da javno izraze svoje nezadovoljstvo. On građane koji protestuju prezentuje kao delove bezlične mase koju će jedan transparent nahuškati na pobunu. 

Foto: privatna arhiva

Spot se emituje na TV Prvoj, na nekada korektnoj televiziji, na kojoj se mogla namirisati medijska sloboda. Srećna televizija odavno je antonim te slobode i odavno se udaljila od svoje prvobitne svrhe. Međutim, čak i kada je bila televizija za decu, nije se na njoj moglo videti toliko ekranizacija bajki koliko možemo videti danas. Glavni i odgovorni urednik medijske scene u Srbiji gostovao je onomad, zamislite, u Ćirilici, kod obrisa novinara Milomira Marića. Gostovanje su prenosile sve niške televizije. Samo kažem. Ovaj Milomir Marić treba da nam vrati onog Milomira Marića. Duguje nam to. Duguje to sebi. Elem, više se protestanti ne broje i ne označavaju crvenim tačkicama. Sada se oseća nervoza. Spot i još češća gostovanja predstavnika vlasti na nacionalnim televizijama samo su indikatori te nervoze. Nervoza se oseća i u priručnicima iz botologije. Neki to nazivaju tabloidima.

Iako Predsednik ima običaj da zamenicom oni označi sve ono što u ovoj državi ne valja, mada samo on zna ko su oni, hajde da pokušamo da izbegavamo zamenice mi i oni. Apsurdno je, između ostalog, stavljati narod na jednu, a vlast na drugu stranu. Nismo narod mi, a vlast oni. Narod si ti kome se ledi kapuljača tokom protestnih šetnji i kome se ledi krv u žilama zbog situacije koja nas okružuje. Narod je nekoliko stotina mladih istraživača koji, eno, od juče predaju na univerzitetima u Srbiji, a kojima se, takođe, lede kapuljače i krv u žilama. Ali, narod je i ona baka što je pored ikone krsne slave na zidu okačila kalendar sa likom Vođe. Narod je i onaj mladić koji ima pravo glasa, ali kojeg na glasanje mora izvesti pojava Belog Preletačevića ili želja da na listiću nacrta Pikačua. Kada već pominjem Pokemone, narod je i onaj radnik javnog preduzeća koji skuplja članske karte partija baš kao Pokemon sličice. Narod je i njegova koleginica, čija članska karta vredi više nego tvoja diploma. Narod je i onaj tvoj prijatelj iz srednje škole koji te pita: Kakvi su to protesti? O čemu se tu uopšte radi?

Dakle, lako bismo da je samo vlast rđava. Ne počinje i ne završava se svaki problem s Vučićem, Nebrojišom, Šarčevićem, Đurićem i drugima. Valja krenuti od sebe. Nemojte se naoružati agresijom, već se naoružajte argumentima. Istinskog intelektualca ne odlikuju samo visok stepen obrazovanja i oštar um. Odlikuju ga angažovanje i spremnost da svoja saznanja podeli sa drugima. Nekoga ćete kupiti sendvičem, nekoga novcem, a nekoga idejom. Kada vam sledeći put prijatelj kaže da nema vremena za protestne budalaštine, jer ima pametnija posla − da uči i očisti rok, pitajte ga gde planira da radi nakon što očisti sve rokove. Možda smo se prekjuče ispilili, a juče naučili da vezujemo pertle. Ali, u stanju smo da osetimo da nešto ne valja. U stanju smo da zaključimo da su protesti meč lopta za promene.

Meč lopta za ideju u borbi protiv sendviča.

Ključne reči: kolumna , tamara radovanović , meč lopta , protest , spot , mediji , sloboda , promene , ideja ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.