Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kolumna

ЧОРБА

Srećko Stanojević 17.4.2021. Komentari

Драганче, изузетно низак и мршав човек, сасушеног лица и великих ушију. Живи у малом селу од око седамдесет сталних мештана, одмах поред великог града, али избегава да одлази тамо...

Foto: privatna arhiva

У цвету младости, у својој 38. години живота, дане проводи понајвише са својом мајком. Мајка се плаши за будућност свог синчића јединца. Знала је да ће једном доћи дан када ће оно чудо од технологије, она распевана кутија, да унесе немир у њихове животе.

Све је почело марта прошле године у ово време. Вратио се из штале и кришом, док је мајка била у гостињској соби, пустио телевизор. Причали су о некаквој чорби чији је главни састојак био слепи миш. Чорба је смртоносна и слепи миш је изазвао вирус који се тамо негде, далеко од њих, брзо шири. Уплашени Драганче, чувши кораке своје мајке, искључио је телевизор и изашао напоље. Није могао да престане да размишља о тој чорби.

Ако бих нахватао све слепе мишеве из оближње пећине поред сеоске црквице, могао бих да отрујем све оне који су се ругали мојим великим ушима.

Драганче је сваког дана ишао до пећине, хватао по једног слепог миша џаком од кромпира и стављао их у буре поред куће. Није желео да прича ни са ким из села, није ни пре разговарао, али сада је био презаузет својим злобним планом. Телевизор није палио од оног дана када му је синула та сјајна идеја. Како је време одмицало, мајка је приметила да се нешто са њеним синчићем дешава. Није имао куд, морао је мајци да каже за свој план, а и био му је потребан партнер, није могао све сам. Била је одушевљена! Просто није могла да поверује да је нешто тако паметно могло изаћи из тог проклетог телевизора.

Када су похватали све слепе мишеве у селу, одлучили су скувати чорбу и позвати све оне који су се ругали Драганчетовим ушима. Одазвао се само Небојша звани Точак. Он је, додуше, од свих најмање исмејавао Драганчетове уши, али шта је ту је, чорба се мора послужити. Небојша је после две кашике чорбе добио јаке стомачне проблеме и брзо појурио кући. Драганче и његова мајка су се слатко насмејали. Прошло је неколико месеци и одлучили су да поново упале телевизор. Причали су о броју заражених људи у Србији, причали су о карантину, полицијском часу, о великом броју умрлих.

Мајко, како је онај вирус из далеке земље доспео чак до нас? – упитао је преплашени Драганче дрхтавим гласом.

Број заражених и умрлих је сваког дана све више растао, заједно са Драганчетовим страхом и убеђењем да је он кривац за све што се сада дешава. Мајка је морала да заштити свог сина. Сакрила је Драганчета у бунар који је пресушио, у њиховом дворишту. Телевизор је избацила из куће истог дана.

Број заражених и данас после годину дана још увек не престаје да расте. Многи су изгубили своје животе. Прича се да је Драганче још увек у бунару, чека дан када ће цело село доћи са пушкама и стрељати га због чорбе од слепог миша... Проклети телевизор!

kolumna,korona,televizija,Humoreska,Čorba,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.