Ljudi ili hodajuće cifre?

Tamara Radovanović 2018.
Komentari

Nastavnici niške osnovne škole počeli su da nose uniforme tokom radnog vremena kako bi učenicima dali pozitivan primer. Priča o jednakosti među ljudima nije čak ni bajka. Bajke možemo slušati svakodnevno na određenim televizijama, a možemo ih i čitati (...jer u njemu ima svašta, razumete?). Međutim, neću se sada baviti literarnim stvaralaštvom Velikog Vođe.

Foto: Tamara Radovanović

Nije sve crno i belo, ali između je ponekad sivilo. Kao kada u tenisu niste sigurni da li da upotrebite forhend ili bekend, pa dok odlučite već ste izgubili poen. Ipak, poduhvat niških nastavnika svakako ima i dobre i loše strane. Ima onih koji smatraju da se uvođenjem uniformi pojedincu onemogućava da iskaže koliko je jedinstven i da se na taj način svi stapamo u masu bezličnih klonova. Da li zaista mislite da je garderoba projekcija originalnosti i izuzetnosti? Groteskno! Stapanju u masu bezličnih klonova mnogo više doprinosi činjenica da su cifre i šifre zamenile naša imena i prezimena. Pretvorili smo se u hodajuće brojeve i tako posmatramo jedni druge. U banci smo broj klijenta, a na fakultetu broj indeksa. Ali to ću za sada, zajedno sa Vođinim stvaralačkim opusom, spakovati u fioku. Cilj nošenja uniformi u školama je dostizanje pomenute jednakosti. Kada dete iz porodice slabijeg ekonomskog statusa ugleda svog identično odevenog prijatelja iz razreda, čiji su roditelji finansijski jači – trebalo bi da se oseća bolje. A šta ćemo sa malenim kutijama u koje smo spakovali naše živote? Preciznije, šta ćemo sa mobilnim telefonima? Hoće li biti obavezno da svako dete nabavi identičnu maskicu za telefon kako bi svi telefoni bili jednaki? Kako to mislite deci uopšte nisu potrebni telefoni u školi? Šta ćemo sa užinama?

E baš tu dolazimo do besmislenosti ovakvog poteza. Fizičke razlike među decom različitih finansijskih mogućnosti problem su koji uniforme sigurno ne mogu rešiti. Postoji zaista mnogo drugih stvari u kojima bi prosvetni radnici mogli da posluže kao primer svojim učenicima. Ne možete, kao neko čiji model ponašanja mladi neretko preuzimaju, da nakon poslednjeg časa trčite ka kapiji školskog dvorišta da što pre zapalite cigaretu. Nahranite nekog psa ispred te iste kapije pred decom! Pokupite kesu sa trotoara pred decom i bacite je u školski kontejner! Uostalom, uniforme mogu izazvati i kontraefekat. Nikada ne nosim široke pantalone. Jedan moj prijatelj nikada ne nosi kapute. Nosimo ono što nam pristaje. Kako možemo biti sigurni da će uniforme, kako god one izgledale, lepo stajati svima? Ne zavaravajmo se! Kada bi se svi obukli isto, to nikako ne bi ugrozilo intelektualne različitosti, ali bi možda istovremeno nekome pristajalo, a nekome istaklo nedostatke. Negativne strane nošenja uniformi su loše, a dobre strane su samo bezazlene. Dakle, forhend ili bekend?

Ključne reči: kolumna , ljudi , uniforme , škola ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.