Od buntovnika iz kvarta do legende roka

Tamara Radovanović 2018.
Komentari

Kako se postaje buntovnik? Svako ko je u detinjstvu slušao Riblju čorbu ispunio je prvi uslov za to. Uranjanjem u Borine stihove postajete sposobni da kritički posmatrate svet oko sebe i spremni da budete oponent svakoj novonastaloj negativnoj društvenoj pojavi. Velegradske zveri, ljubavne sirotinje, samozvani proroci, lutke sa naslovnih strana, ćerke generala i ponavljači đaci mnogo su više od zanimljivih sintagmi iz pesama, jer na jedinstven i autentičan način daju živopisne slike društva. Ove godine navršava se četrdeset godina od osnivanja grupe koja je obeležila moje detinjstvo i koja će uvek zauzimati veoma značajno mesto u mom životu.

www.gogoall.net

Nisam znala ni da čitam i pišem kada sam pevušila Avionu, slomiću ti krila i tako naučila pravilno izgovaranje glasova L i R. Ljubav prema Čorbinom stvaralaštvu, kao neki gen, nasledila sam od majke. Ona pripada generacijama koje su odrastale u vreme kada su jedine društvene mreže bile trgovi, igrališta, parkovi i Borini koncerti. Ne sećam se tačno trenutka kada sam ove pesme prestala da doživljavam kao vid relaksacije i zabave i počela da, slušajući ih, otvaram vrata stvarnosti. Bora Đorđević je tekstove svojih pesama uvek slagao u dve fioke. U prvoj su bili tekstovi ljubavnih pesama, u kojima nikada nije bilo patetike, a u drugoj tekstovi pesama koji su sadržali osvrt na aktuelna društvena zbivanja. Mrzeo sam te danju, a želeo te u snu, Godinu dajem za minut sa njom, Ljubili smo se u parku drhteći od treme, Dečurliji našoj smišljasmo imena, Samo zbog nje ljubav postoji − delovi su pesama iz prve fioke koji ne mogu da ostave čoveka ravnodušnim ni kada se samo pročitaju. Međutim, kada ih na bini izgovori njihov stvaralac, ovi lepo sročeni ljubavni stihovi postaju rečenice koje pokreću lavinu osećanja i koje dodiruju svaki segment ljudske duše. Ako otvorimo pak drugu fioku, naići ćemo na desetine pesama, od kojih su mnoge bile zabranjivane i oporezivane, ali i izvođene u jesen 1996. godine, kada se demonstriralo protiv komunističkog režima. Voleo bih da u neko srećnije vreme pevam neke veselije pesme, govorio je Bora u tom teškom periodu. Međutim, NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. godine Čorbu ponovo odvodi na trgove. Kao vid ispoljavanja gneva i razočarenja, nastale su, između ostalih, pesme Decu ti neću oprostiti i Prezir (Sotona tvrdi da je human i da je anđeo milosrdan).

Na početku karijere, tek probuđeni buntovnički duh na trenutak je bio opijen slatkim mirisom medija. Bora je voleo medije i mediji su voleli Boru, ali očešljanog, obrijanog i politički umivenog. Međutim, on nikada nije trpeo autoritete bilo koje vrste, pa ni one u svetu muzike. Upravo zbog toga napustio je grupu Suncokreti, a kasnije i grupu Rani mraz. Članovi tih grupa odbijali su da snime Lutku sa naslovne strane, jer su smatrali da ne poseduje kvalitet i da nikada ne bi mogla da postane hit. Deprimiran aktuelnom situacijom na Balkanu, razaranjima i sukobima, Bora se 1992. godine na Gitarijadi u Zaječaru čak oprostio od profesionalne karijere pesmom Rat je završen. Razarale su se u to vreme porodice, ljubavi, ljudi i gradovi, pa se raspala i ova grupa. Doduše, na nedelju dana. Nije mogao duže da izdrži bez muzike. To je njegov način života, jezik slobode, to je on. Kada na stotine stihova nastane u uobrazilji jednog čoveka, a deluje na formiranje ličnosti miliona ljudi, to nije ništa manje od društvenog fenomena. Jedino moguće objašnjenje tog fenomena jeste način na koji on prenosi emocije ljudima koji ga slušaju. Ono što doživite kada prisustvujete njegovom koncertu gotovo je nemoguće opisati rečima. To su stihovi ulične poezije. Čitavo stvaralaštvo Riblje čorbe je poezija. Tačno je da smo prinuđeni da živimo u vreme ekspanzije pseudokulturnih proizvoda, koji su na granici vrednosne i moralne prihvatljivosti, ali nije tačno da se tome moramo prilagoditi. Svakodnevno smo izloženi kiču i šundu u raznim oblicima, ali muzikom Riblje čorbe uvek možemo očistiti um i uši.

Skinimo paučinu s očiju!

Ključne reči: Riblja Čorba , kolumna , rok , Bora Đorđević ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.