Đuture

Tamara Tasić 2018.
Komentari

Te davne 1889. odlučeno je: Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja, na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost.

Foto: Tamara Tasić

Šta godine mogu da urade ne može ni jedna prvomajska jutarnja čašica kafe. I ne kaže se uzalud treba vremena, i vremena. Onda kada stasamo u već razumna bića, tada počinju da rastu naša znanja, kako o nama samima pa tako i o svemu što nas okružuje. Pomalo ovo zvuči kao i pojava ajfonova, afrika, mercedesa, znači besmisleno, ali kad malo dublje pogledate i ima nekog smislića. Dakle, u gomili informacija što nas bombarduju svaki mogući dan mi pravimo selekciju. Obično se takve eksplozije fokusiraju na neke parove, na neke zadruge, na neke farme, na kokoške, na svinje, bubamare... Kad malo bolje razmislim, pa maj prvi bi trebalo obeležavati i prvog januara, i prvog februara i svakog prvog i drugog i trećeg, i svakog dana. Jer po onoj odluci od pre pamtiveka, naši zahtevi nam se prikazuju svakodnevno, i uglavnom smo solidarna klasa na samom dnu piramide. Međutim, ovde se mnogo radi i stepen zaposlenosti je nešto po čemu ćemo pamtiti aktuelnu vlast i na sledećim izborima opet podržati, jer posao. I zato imamo samo prvaka koji nam dođe brže, jače, bolje. I kada dođe taj dan, da me zasadiš u hladovinu; da drmnemo po jednu kafu; da pojedemo i šta možemo i šta ne možemo; da ti pričam kol'ko mi znači dan odmora; da drmnemo još jednu; da se malo posvađamo jer bolje radim sa skarom; da slušamo Šabana i sve u krug, dok sutra ne shvatiš da moraš da radiš na birou. Nisi Homo sapiens ako te nisu naučili da se jednom godišnje krka i pije, i tad si solidaran.

Te 2018. radnička klasa zahteva: da meso bude jeftinije, da domaća kafa bude jača.

Ključne reči: kolumna , Tamara Tasić , đuture ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.