Ikaru(su) se slomila krila

Aleksa Anđelić 2018.
Komentari

Negovanje kulturnog nasleđa čuva identitet društva i to je prioritet svake nacije. Uništenje nasleđa predstavlja i uništenje najviših vrednosti jedne zajednice. Upravna zgrada prve srpske fabrike aviona već desetak dana nestaje pod kranovima bagera. Istorijsko i kulturno nasleđe Srbije, najviše vidljivo na polju arhitekture, nestaje u prašini. Zgrada Ikarusa više ne postoji. Ikaru su slomljena krila.

Foto: Aleksa Anđelić

Od malog zaduženog preduzeća, Ikarus je postao jedna od najvećih fabrika na prostoru bivše Jugoslavije. Preduzeće pod nazivom Ikarus – prva srpska indurstrija aeroplana, automobila i strojeva Kovačević i drugovi, osnovano je davne 1923. godine. U ovoj fabrici pre rata proizvedeno je 477 letelica, razvijeno devet prototipova aviona domaće konstrukcije i osam tipova na osnovu kupljenih licenci. Nakon rata proizvedeno je 12 tipova aviona, što samo govori kolika je bila snaga naše avio-industrije. U period od 1951. do 1962. vojni pogon fabrike zamenjen je civilnim. Iako je 2015. Komisija za urbanizam Beograda iskazala stav da treba sačuvati njenu istorijsku vrednost, nedavno je izdata dozvola za rušenje ove zgrade. Ono što tokom bombardovanja 1944. saveznici nisu uspeli da unište, biće uništeno zbog privatnog interesa. Zgrada, koju je projektovao zemunski arhitekta Franjo Ječ, nestaje pod nemilosrdnim kranom bagera, da bi se na njenom mestu izgradila starija i lepša stambeno-poslovna zgrada.

Čini se da Srbija iz dana u dan sve više podseća na probušeni čamac. Dok su građani držali prst u rupi Glavne železničke stanice, predstavnici vlasti napravil su novu u Bloku 9A u Beogradu. Zgrada Ikarusa više ne postoji. Vlast, koja svakodnevno ubija po jedan deo naše istorije, očigledno ima za cilj da na kraju postanemo tikve bez korena. Zatvorili su Glavnu železničku stanicu u Beogradu, potopili valjevsku Gračanicu, srušili zgradu prve srpske fabrike aviona. Objekti koji su preživeli bombe, poklekli su pred ključem, bagerima i vodom. Posle kažu Srbi su gladni kulture. Koje kulture? Kulture koja iz dana u dan nestaje jer neko od toga ima koristi? I pored protesta građana da se biser arhitekture sačuva, poslednja zgrada, koja je pored Starog sajmišta ostala jedini modernizam 20. veka u Beogradu, nestala je u prašini da bi se izgradio prosečni bezidejni objekat već viđenje estetike. Kultura, kažeš? Ovim postupkom učinjena je ogromna nenadoknadiva materijalna šteta, ali saznanje da je to učinjeno od elite srpske arhitekture, od strane onih koji je trebalo da budu u prvim redovima za očuvanje spomenika kulture, još teže pada. Ikaru(su) su slomljena krila. Valjda zato Jer volimo Beograd, jer volimo Srbiju.

Ključne reči: ikarus , ikar , kolumna , rušenje , Srbija , Beograd , spomenik kulture , arhitektura ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.