Vlasta Velisavljević: Umetnost je večita stvar i pripada svim vremenima i svakom glumcu

Aleksandra Ničić 2018.
Komentari

Projekcije filmova Žaba i Comic Sans prikazane su pretposlednje večeri Filmskih susreta na punoj Letnjoj pozornici. Za glumca večeri izabaran je Vlasta Velisavljević, koji glumi u filmu Žaba.

Foto: Aleksa Anđelić

Obe projekcije su ispraćene velikim aplauzom, a nakon završetka filma Žaba pred publiku su izašli glumci Vlasta Velisavljević, Emir Hadžihafizbegović i Mirsad Tuka. Glumci iz filma Comic Sans nisu prisustvovali ovoj večeri Filmskih susreta. O festivalu, umetnosti i životu razgovarali smo sa glumcem večeri Vlastom Velisavljevićem.

Koliko Vam znači nagrada glumca večeri?

Vlasta: Nisam samo zadovoljan. Ja sam iznenađen, zapanjen, oduševljen, fasciniran. Da, fasciniran je prava reč. Ja ne znam koliko je glumaca u tome uspelo. Nisam teoretičar. Kao što je govorio moj kum Zoran Radmilović, ja sam izvođać filmskih radova. Danas sam dugo sedeo u dvorištu i čekao da počne konferencija za štampu. Onda sam uzeo festivalske novine i video sebe na slici. Nisam znao o čemu se radi. Tada su mi novinari rekli: Vi ste glumac večeri. Čak mi je i direktorka Niškog kulturnog centra rekla da sam ja neka nada (smeh).

S obzirom na to da se delo Žaba igralo kao predstava devet godina pre nego što je prebačeno na filmsko platno, šta je kvalitetnije odrađeno− film ili predstava?

Vlasta: Ja u predstavi nisam igrao, već sam je samo gledao. Zavoleo sam je gledajući je. Ne znam zašto su mene baš pozvali kada su rešili da to pretoče u film. Svako delo se menja kada se pretače u drugu formu. Ne može se dobar roman uvek pretovoriti u dobar film. To je velika retkost. Taj roman mora imati dobru filmsku potporu da bi se stvorio dobar film. Međutim, ovde se desilo da se jedna jako dobra predstava pretvorila u nešto što je jako dobar film− i to ne samo zbog tematike, već i zbog odličnih glumaca i reditelja. Ja sam tu upao kao uslovnost koju je pružilo dramsko delo. Uspeo sam da postanem filmska spona sa narodom u tom tekstu. Ja sam u filmu neminovna nužnost.

40533570 454506871706911 3787950323717373952 n

Foto: Aleksa Anđelić

Koji je najveći izazov sa kojim ste se susreli u karijeri?

Vlasta: Bio je to Hamlet koga sam radio sa Popovskim i , naravno, sa Glogovcem u glavnoj ulozi. Bilo je dosta lutanja oko toga. Tražilo se nešto novo, jer je Glogovac već bio u godinama, a Hamlet je bio mlađi čovek. Tada je dramaturg bio u Londonu, a reditelj u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i sa njim smo komunicirali samo preko monitora. Naravno, nisu nam se uvek podudarala mišljenja. Trebalo je sve to dramaturški upriličiti. Taj rad na Hamletu sa Glogovcem me je vratio u mladost. Vratio sam se u period smo polazili na Pozorišnu akademiju i maštali o tome da Hamlet bude stariji i da se sve dešava nekako drugačije nego u originalnom delu. Osim toga, finansiranje je bilo teško. Pozorište je danas skupa stvar. Zbog toga smo se bavili i sažimanjem dela. Hteo sam da načinimo nešto novo od Hamleta, jer sam u ovoj predstavi glumio četiri puta. Igrao sam sve osim žene Gertrude. Kad sam to izjavio u Zagrebu, moj dramaturg je sa šanka dovikivao: Ima još vremena. Moja je želja u toj predstavi bila da se razgovor sa duhom pretoči u intiman razogovor oca i sina, i mislim da smo u tome i uspeli. U tome mi je pomogao i Glogovac, koji se lišio nekih osnovnih osobina Hamleta, i tako smo stvorili originalno delo.

Rekli ste da je pozorište danas skupa stvar. Da li je bilo lakše baviti se glumom ranije ili sada?

Vlasta: Umetnost je večita stvar i pripada svim vremenima i svakom glumcu. Iako ima određenih granica, estetika je ista. Ovo malo zvuči kao parola , ali kada usvojite ovo, znate da morate da prihvatite nekada muku, a nekada i radost. Umetnost vam daje bogat život.

DSC 0015 1

Foto: Aleksa Anđelić

Da li je kod mladih ljudi koji žele da se uspešno bave svojim poslom bitniji talenat ili trud?

Vlasta: Najbitnija je upornost. Ja sam se jako iznenadio kada sam čuo da ste iz Studentskog dnevnog lista. Tada sam iz šale rekao da i mi treba da stvorimo Penzionerski dnevni list, i da se tako ujedinimo. Trebalo bi da zajedno stvorimo jedan front i da izađemo na izbore. Zvali bismo se Studentski penzioneri. Bili bismo apsolutni šampioni. Red bi bio da se organizuje jedan preliminarni sastanak između vođa studentskih organizacija i penzionera. Organizovali bismo konferencije za štampu i manifestacije, a imali bismo i himnu i zastavu. Predstavljali bismo jedan čitav život− i mladost i starost. Tu bi svoj talenat pokazali i mlađi i stariji.

Koji je Vaš recept za dug i zdrav život?

Vlasta: Trenutno me motiviše ova ideja (smeh). Hajde da što pre organizujemo jedan preliminarni sastanak. Vi studenti posle nekog ispita, da se bacite malo u politiku. A nama penzionerima je lako, jer mi to stalno pratimo.

Ključne reči: Vlasta Velisavljević , filmski susreti , Žaba , glumac večeri ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.