Slavko Štimac: Odavno poznajem nišku publiku

Marija Đorđević 2017.
Komentari

Jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih glumaca Slavko Štimac danas zauzima posebno mesto na našoj glumačkoj sceni. Rođen je 15. oktobra 1960. godine, u naselju Konjsko brdo kod Gospića u Lici. Počeo je da glumi sa svega 12 godina, kada je i dobio prvu ulogu u filmu Vuk Samotnjak. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i ostvario veliki broj uloga. Filmografija Slavka Štimca prilično je dugačka, a nju čine brojni filmovi i TV serije, kao što su Zimovanje u Jakobsfeldu, Salaš u Malom ritu, Ko to tamo peva, Sjećaš li se Doli Bel, Varljivo leto ’68, Život je čudo, Jesen stiže, Dunjo moja, Top je bio vreo, Montevideo, vidimo se!, Ime: Dobrica, prezime: nepoznato, Ubice mog oca...

Foto: Marija Đorđević

Slavko Štimac je jako dobro poznat kako široj tako i niškoj publici. On je više puta dolazio u Niš, a ove godine je prisustvovao i Filmskim  susretima, budući da je glumio u filmu Ime: Dobrica, prezime: nepoznato. Velika je čast bila razgovarati sa ovim glumcem, koji je za Studentski dnevni list govorio o svojoj profesiji i našoj kinematografiji, ali i o filmskom festivalu i Nišu. 

Bavite se glumom još od malih nogu i publika Vas je jako dobro upoznala. Koji je period u Vašoj dugogodišnjoj karijeri imao najveći uticaj na Vas?

Slavko: Ako treba da izdvajam, to su onda verovatno počeci, te osnovne stvari. To su prvi filmovi i prve serije, i možda ovaj poslednji period kada je čovek već najviše zreo i pun životnih iskustava.

Odigrali ste veliki broj uloga, više od sedamdeset. Kako jedan glumac treba da se postavi prema liku koji tumači?

Slavko: Vrlo jednostavno. Kada treba da istraži taj karakter, u smislu da pokuša da sazna ko je taj čovek, koji su mu koreni i šta je najznačajnije za taj isti karakter − treba da bude u karakteru i da mu se veruje.

DSC 0345

Foto: Aleksandar Đokić

U jednom periodu ste živeli u Americi, gde ste imali nekoliko uloga. Koje biste ključne razlike naveli između američke i srpske kinematografije?

Slavko: Tamo je jedna ogromna industrija, velika kinematografija, a mi smo malo tržište za razliku od njih, za oblast američkog govornog područja. Inače, ni po čemu drugom se nijedna kinematografija ne razlikuje. Principi su isti, na isti način se snimaju filmovi svugde na svetu.

Film Ime: Dobrica, prezime: nepoznato naišao je na jako dobre kritike, što potvrđuje i reakcija publike. Okarakterisan je kao bajka za odrasle. Kakva su bila očekivanja kada se pisao scenario za film?

Slavko: Nije bilo nikakvih očekivanja. Kada radite nešto, vi ništa ne očekujete, već jednostavno pokušavate da pravite nešto iskreno, od srca i to je sve.

Koliki značaj za Vas imaju Filmski  susreti kao simbol grada Niša?

Slavko: Ja sam više puta svraćao u Niš. Odavno poznajem nišku publiku, ona ima tradiciju gledanja filmova, pošto se ovde jako dugo održava taj festival, smotra nekada Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Tako se napravi neka tradicija koja je vrlo značajna.

Koji su Vaši dalji projekti? Možemo li da Vas očekujemo u ulozi reditelja?

Slavko: Ne znam, iskreno da Vam kažem. Nisam o tome razmišljao. Mnogo je i ovo. Mislim da treba podeliti uloge. Neko treba da režira, neko da igra. Ako bih nešto želeo da radim, onda bih radije sa sličnim timom, kao što je to bio slučaj u filmu Dobrica.

Ključne reči: slavko stimac , glumac , intervju , kultura ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.