Uroš Milojević: Da se reč dar obratno čita rad najlepši je savet u mom životu

Marija Đorđević 2018.
Foto galerija Komentari

Niška publika imala je priliku da 30. novembra uživa u pretpremijernom izvođenju predstave Limunacija u Narodnom pozorištu. Ulaz je bio otvoren za sve ljubitelje pozorišne umetnosti, a na daskama koje život znače glumci su prvi put nastupili pred publikom sa komadom koji je režirao Nebojša Bradić. 

Foto: Tamara Radovanović

Limunacija je nastala po motivima priče Stevana Sremca Limunacija na selu, koja je napisana pre 130 godina, da bi je pre svega četiri decenije Dušan Kovačević dramatizovao. Ovaj pozorišni komad pruža poraznu sliku naših naravi i običaja koji se prostiru do današnjih dana, karakteristični su za naše podneblje, dok poverenje u institucije opada. Radnja počinje tako što učitelj dolazi u zabito selo, propagirajući fraze evropske socijaldemokratije i revoluciju. Limunaciju čini brojna glumačka ekipa, a mi smo nakon pretpremijere razgovarali sa glumcem Urošem Milojevićem, koji, takođe, igra u predstavi.

Šta za Vas predstavlja jedan ovakav pozorišni komad i koliko je zahtevno biti deo njega?

Uroš: Nažalost, predstava prikazuje današnjicu, iako je tekst pisan mnogo ranije. Pre svega mislim na Sremčeve pripovetke – Limunacija na selu i kasnije adaptaciju Dušana Kovačevića, koji je od toga napravio dramu posle skoro četrdesetak godina. Moj stav je da je, nažalost, to aktuelno i danas. Tako da nije, ne bih se sada mešao u rediteljski koncept, bilo ni potrebno da se nešto naknadno adaptira i stavlja u savremeni trenutak. Po mom mišljenju, živimo ovo što ste imali prilike da vidite u večerašnjoj predstavi i danas, a to su pokušaji revolucije.

Limunacija je društveno i politički aktuelan komad koji prikazuje život ovog podneblja. Koliko publika može da se prepozna i poistoveti?

Uroš: Nama je ovo prvo igranje pred publikom, zato što je pretpremijera. I kolegama i meni su još sveži utisci, tako da se nadam da ste se i vi ugledali i poistovetili bar sa nekim likovima. Ako ne sa likovima, onda bar sa nekim situacijama. Čini mi se da su vrlo prepoznatljive, da ne mora da se seda u krilo publici da bi nešto dodatno shvatala. Da ne zvučim pretenciozno, izgleda mi da je sve bilo jasno prevashodno na nivou teksta i, naravno, izvedbe.

DSC 0113

Predstava Limunacija; Foto: Tamara Radovanović

Dušan Kovačević je o Limunaciji rekao da je praistorija i predistorija demokratije na ovim prostorima. Prema Vašem mišljenju, jesmo li skrenuli s puta demokratije i ako jesmo, zbog čega?

Uroš: Ne znam da li smo skrenuli s tog puta ili još uvek nismo ni došli. Imam dvoumljenje po tom pitanju. Tako da, iskreno, ja sam sa sobom ne znam tačno odgovor. Kada se spomene reč demokratija, u bilo kom kontekstu i pod bilo kojim okolnostima, ja se setim Aristotelove rečenice. Parafraziraću, demokratija pre mnogo hiljada godina znači da ona tamo dva nepismena seljaka, ako ih je više, mogu da odluče u tvoje i moje ime, ukoliko smo ti i ja pismeniji. Tako da, ako imam to u glavi, a imam sve češće, pitam se da li smo uopšte došli do toga da se nazove demokratija

U kojoj meri običaji i narav koče naš narod?

Uroš: Mislim da koče svaki narod, svaku naciju. To je nešto što nam, na neki način, obeležava određenu naciju. Koči nas narav, mentalitet, s obzirom na to da ova predstava priča priču o revoluciji i da li ona može uopšte da postoji. Dakle, naša narav, naravno, čast izuzecima za koje sam vrlo siguran da postoje. Revolucija vrlo često u ovoj zemlji primi oblik ličnog ja tebi, ti meni

Koliko su ljudi u našoj zemlji spremni da se menjaju?

Uroš: Ja ću lično u promenu verovati dok ne umrem. U to sam apsolutno siguran. A u to koliko su ljudi generalno spremni da se menjaju, ne znam. U nekom trenutku sam mislio da to malo zavisi od životne dobi u kojoj smo, a onda sam zahvaljujući raznim interakcijama sa ljudima koji su mojih godina ili nekoliko godina mlađi, stariji (a ja imam dvadeset osam godina) video da to nema veze sa godinama. Mislim da ima samo veze sa sistemima, ne sa trenutnim u našoj zemlji, već sa sistemom vrednosti da se nekom jako isplati da ovaj narod, kao i svaki drugi, bude doveden na nivo stada i da se njime može mnogo lakše manipulisati. 

DSC 0284

Uroš Milojević nakon odigrane predstave; Foto: Tamara Radovanović

Može li glumac svojom voljom i kreativnošću da promeni nešto u društvu?

Uroš: Ja sam siguran da uopšte gluma i pozorište i te kako menjaju svet, svest, sve. Onog trenutka kada budem počeo da ne verujem u to, siguran sam da se time neću baviti. Umetnost generalno, ali i pozorište, pa u njemu ples i muzika, a najviše gluma, imaju tu obavezu da postavi pitanje ili da da neki odgovor

Po čemu se pozorište izdvaja od ostalih vidova umetnosti?

Uroš: Zapravo ga ne izdvaja ništa. Pozorište je sublimat svih umetnosti, i slikarstva, i vajarstva, plesa, u ovom vremenu i multimedijalne umetnosti, odnosno multimedije, i, normalno, muzike, jer ne bismo mogli da napravimo predstavu bez neke muzike, makar ona bila proizvedena telom kao instrumentom. I naravno tu je kontakt sa publikom, jer je pozorište živa stvar.

Završili ste Akademiju umetnosti u Prištini. Šta je ono što posebno pamtite sa studija?

Uroš: Pamtim dok sam studirao, ali nije bilo vezano za moju akademiju, nego za moju koleginicu i prijateljicu Vesnu Trivalić koja mi je rekla da reč dar kada se pročita sa desna na levo, znači rad. Tako da je to meni jedan od najlepših saveta ikada u mom životu. Šteta što je ranije nisam upoznao kad sam svirao violinu, jer bih onda verovatno nastavio da sviram. 

DSC 0063

Predstava Limunacija; Foto: Tamara Radovanović

Kroz klipove Caca i Uki koje snimate sa svojom koleginicom Slavicom na duhovit način se dotičete raznih akutelnih tema. Šta nam možete više reći o tome?

Uroš: Mi smo to krenuli da snimamo pre više od godinu i po dana i nismo imali apsolutno nikakva očekivanja. Slavica i ja kažemo svaki put kad nas u intervjuu neko pita da je to neka vrsta naše psihoterapije. Onda se često ljudi koji nas prate, a naravno ima i onih koji nas ne prate i kojima to prosto ne prija (što je legitimno), nadovežu na tu našu našu rečenicu pa kažu da je to i njima psihoterapija. I Slavici i meni je to jako interesantno. Jer, može Instagram da se iskoristi da se ne slika samo hrana. 

Koji su Vaši naredni projekti?

Uroš: Očekuju me neke novogodišnje predstave. Sada ću zvučati mnogo stupidno, ali stvarno ne bih baš da otkrivam neke stvari (smeh). Nadam se da će biti još projekata u Nišu. U odnosu na repertoarsku politiku pozorišta, ne mogu ja da pričam o tome. Svakako, biće dosta premijera u Narodnom pozorištu ove sezone.

Premijerno izvođenje predstave Limunacija zakazano je za 1. decembar.

Ključne reči: limunacija , predstava , uroš milojević , glumac , intervju ,

Foto galerija

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.