Milan Vasić: Svako treba da veruje u sebe i u svoj kvalitet

Nevena Ivanović 2018.
Komentari

Pozorišna predstava, Razvojni put Bore šnajdera, odigrana je 5. decembra u punoj sali Narodnog pozorišta. Publika je velikim aplauzom pozdravila glumce Narodnog pozorišta Priština.

Foto: Aleksandra Đokić

Ovu dramu Aleksandra Popovića kritika je proglasila za najbolju srpsku dramu druge polovine dvadesetog veka. Drama prati socijalistički društveni milje, u kome se uspinju nesposobni i za poslove nepripremljeni karijeristi, ocrtan je sukob društvenog i privatnog posla, kao i susret malog, anonimnog čoveka sa ideologijom i njenim jezikom i zakonima. Mi smo nakon predstave razgovarali sa Milanom Vasićem o kulturi, predstavama i njegovim daljim planovima. 

Šta čini suštinu ove predstave?

Milan Vasić: Ukoliko pogledamo temu, a to je priča o društvu, vidimo da se sve radi iz koristi. Svako ko dođe na vlast se ponaša isto, gleda da iskoristi narod, da zapošljava svoje ljude, a oni se trude da dobiju nešto od te vlasti. Sama priča govori o tome da se ono što se sa nama dešava zapravo ne menja, već je isto, kako danas tako i pre. 

Akteri ove drame posao i funkciju dobijaju na različite načine, preko veze, po zasluzi itd. Kako to danas promeniti i početi sa cenjenjem znanja?

Milan Vasić: Svestan sam da se to radi, ali obično nikad ne generalizujem stvari. Jeste to tako i jeste da kad završite fakultet, prosto je teško doći do posla, ali nekako mislim da svako treba da veruje u sebe i u svoj kvalitet. Jako je bitan trud, kao i upornost, treba ceniti i poštovati sebe. Postoje osobe koje nemaju talenat uopšte, ali ne znaju da ga nemaju. Konkretno sada govorim o svom poslu, gde kad se tako nešto forsira, deluje baš žalosno. Takođe i pojedini roditelji forsiraju decu, iako vide da ne postoji talenat, ipak to rade, a to je pogrešno. Ja sam možda najbolji primer da se bez ikakve veze može uspeti. Bilo šta što sam u životu radio, od upisivanja akademije do dana današnjeg, nikada nikog nisam povukao za rukav, nikad nikom nisam rekao da li mogu da igram u ovom filmu, nikad u životu. Možda me zato nema u svim serijama, ali ja sam zadovoljan gde me je bilo, jer je kvalitetno i dovoljno mi je. Ovaj posao treba da se radi tako da čovek bude ispunjen

47576295 363934261047909 3947037686182707200 n 1

Ekipa predstave Razvojni put Bore Šnajdera; Foto: Aleksandra Đokić

 Koliko kultura utiče na ljude?

Milan Vasić: Kultura jako utiče. U bilo kojoj državi, u bilo kom gradu, nema funkcionisanja bez pozorišta, kao i još nekih osnovnih stvari, kao što je na primer zdravstvo. Znam da se ne ulaže mnogo novca u kulturu, ali opet mi možemo više da se potrudimo. Ne treba da se bavimo toliko finansijama pa da ne radimo, ako nam ne daju novac. Mislim da je to pogrešno. Kao što ne volim da neko pljuje po nečemu, a ne radi ono što bi trebalo da radi. Svako ima pravo da gleda šta želi, bilo da su to rijaliti programi, koje ja ne podnosim, premda je to moja lična stvar. Sve je stvar izbora, ali treba nam ponuditi više sadržaja i onda ćemo izabrati.

Kakva je pozorišna publika?

Milan Vasić: Pozorišna publika je mala, svega tri posto ljudi ide u pozorište. Mislim da je na nama da što više mlađih osoba dovodimo u pozorište i da oni steknu laganu naviku, pa da sutra dobrovoljno sami dođu. Pohvalio sam na Instagramu osnovce, koji su gledali predstavu Škola za ljubavnike, jer su zaista bili sjajni. To je poslednja predstava, koju sam radio sa Kalinićem i mi smo je finansirali. Trudio sam se da napravim komediju, kakvu ja želim da igram, a ne samo da se narodu dopadne i bude jeftino na prvu loptu. Napravili smo predstavu po italijanskom tekstu gde nema psovki. Kvalitetna je predstava i to se čuje. Svako delo nosi određenu temu, pa iz tog razloga treba doći u pozorište. Bilo koju predstavu da odgledate, naučićete nesto. 

47579334 335667677250678 3958224005814550528 n

Milan Vasić; Foto: Aleksandra Đokić

Šta više volite: pozorište ili televiziju? 

Milan Vasić: Volim pozorište i ja ne bih mogao bez pozorišta i dobro je što je tu živa publika. Međutim, film i serija su mi lepši iz nekog drugog razloga, jer kako je napisan scenario, tako se i radi. Ukoliko treba da idete u šumu, tamo ćete ići, samo to menjanje lokacija, kostimi, nova iskustva. Voleo bih, na primer, da igram ulogu gde mogu da jašem na konju, jer već nekoliko meseci treniram to. Nema puno glumaca koji mogu i jedno i drugo, ali ja sam zadovoljan svojim radom.  

Koji su Vaši dalji planovi? Gde Vas možemo gledati?

Milan Vasić: U februaru planiramo da radimo i režiramo u našem pozorištu Ivkovu slavu, a mislim da do sada to niko nije uradio jer priču smeštamo na Kosovo i samim tim to dobija ozbiljnu težinu. Otkriću vam da ja igram Ivka i to će biti ozbiljan dramski lik. Skoro sam imao premijeru predstave Ljubav u Savamali i bilo mi je posebno drago jer je to bilo u Zvezdara teatru. Već desetak godina sam u Beogradu, ali retko ljudi zovu u ta pozorišta. U početku sam mislio da nisam talentovan, a onda sam shvatio da sam možda previše talentovan, pa me iz tog razloga ne zovu. Radio sam paralelno i predstavu Ženidba u Narodnom pozorištu u Prištini reditelja Milana Karadžića. Trenutno igram Školu za ljubavnike. Ne planiram previše, ali ukoliko dođe do snimanja neke serije ili filma, to će biti super.

 

Ključne reči: MILAN VASIĆ , narodno pozorište , predstava , kultura ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.