Koje su vaše najmračnije želje?

Tamara Radovanović 2019.
Komentari

Dejvid Linč je 1986. godine režirao triler pod nazivom Blue Velvet. Iako u početku nije imao puno pozitivnih kritika, film danas uživa kultni status, a svom reditelju doneo je nominaciju za nagradu Oscar u kategoriji najboljeg reditelja. 

Foto: www.screencrush.com

Mladi Džefri odrasta u tipičnom američkom gradiću, u kojem se retko događa nešto zanimljivo. Njegova rutina se menja kada u travi pokraj puta pronađe ljudsko uvo. Odnosi ga u policijsku stanicu, gde se utvrđuje da je uvo odrezano makazama i da je njegov vlasnik verovatno još uvek živ. Lokalna policija upušta se u temeljnu istragu, ali radoznali Džefri njihove metode smatra nedovoljno dobrim, pa uz pomoć kćerke šefa policije, plavokose Sendi, započinje samostalnu istragu. Prvi tragovi vode ga do barske pevačice Doroti, a kada ga ona uhvati kako se skriva u njenom stanu i špijunira je zbog istrage, postaje uvučen u vrtlog situacija iz kojih se ne može izvući

Osim toga što je u osnovi triler, misterija i drama, Blue Velvet sadrži i neonoir elemente, kao i elemente nadrealizma. U njemu su svi postupci i motivi karakteristični za Dejvida Linča, poput sklonosti prema bizarnim pričama i likovima, ali i odličnom kombinovanju humora i okrutnosti. Osim originalne, misteriozne i čudnovate priče, film krasi niz sjajnih pejzaža i kadrova. Takođe, simbolika ima veoma značajno mesto u ovom ostvarenju. Vidimo u kadru belu ogradu, cveće, sunčeve zrake i druge stvari koje prestavljaju nevinost, dobroćudnost i idiličnost života u ovom mestu. Sa druge strane, tu su bube koje izranjaju iz zemlje i sveća koja se gasi, što predstavlja nešto sasvim drugo. Linč je time slikovito predstavio koegzistenciju svetlosti i tame u ovom gradiću

Blue Velvet 2 614x345

Foto: www.bfi.org.uk

Blue Velvet odlikuje se i elementima preuzetim iz starih noir filmova, poput jedinstvenog individualističkog pogleda na svet, nezaustavljivog negativca, kao i moralne dileme glavnog junaka. Kada je reč o Džefrijevom karakteru, sa jedne strane on je uplašeni i naivni mladić, a sa druge strane privučen je željom da Doroti zadrži za sebe i da bude deo bizarnog sveta sa kojim se susreo. Kada naiđe na Doroti, on poput Alise koja propada kroz zečju rupu, ulazi u njen svet i film postaje još čudniji. Linč je veoma vešto prikazao dečaka na rubu odrastanja, razapetog između uloge uzornog građanina u rodnom gradu, predstavljenog kroz odnos sa mladom Sendi i mladića željnog nedozvoljenih zadovoljstava, što oličava njegov odnos sa Doroti.

Film se može tumačiti i kao krimi maštarija koja otkriva trulež koja se krije ispod uglađene američke fasade. U svakom slučaju, priziva bezbroj interpretacija. Nesporno je, međutim, da Linč ne pripoveda jednu nedvosmislenu i pravolinijsku priču, već menja žanrove i atmosferu, konstantno nas podsećajući na to da je ono što gledamo proizvod fikcije. Obrisi ovog filma nalaze se u radovima Kventina Tarantina, Roberta Rodrigeza, Džima Džarmuša i braće Koen. Kultni status, između ostalog, stekao je zahvaljujući tome što nam omogućava da zavirimo u svoje najstrašnije želje i da potom pobegnemo odatle, umesto da skupimo hrabrost i odemo do kraja.

Nikada nećete zaista upoznati nekog, sve dok ga ne špijunirate dok je sam.

Ključne reči: kultura , blue velvet , preporuka nedelje , dejvid linč , reditelj , film ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.