Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Milan Marić: Odnos prema greškama je jako bitan

Marija Đorđević 27.1.2019. Foto Komentari

U punoj sali Narodnog pozorišta niška publika imala je priliku da 26. januara pogleda predstavu Aveti. Dug aplauz propraćen ovacijama usledio je nakon poklona glumačke ekipe, koju čine Mirjana Karanović, Branko Cvejić, Slobodan Beštić, Milan Marić i Jovana Gavrilović.

Foto: Tamara Radovanović

Predstava Aveti, za čiju je režiju zadužen Andrej Nosov, rađena je po istoimenoj drami Henrika Ibzena. Postavljena u minimalističkom salonu u kome se tokom jednog dana rešavaju pitanja vezana za prošlost i budućnost ljudi iz građanske klase koja je mnogo htela, a malo postigla. Radnja prati udovicu koja želi da sirotište koje je podigla posveti svom preminulom mužu. Za njega se, međutim, ispostavlja da nije bio toliko čestit čovek, te da je njihov brak prikrio brojne tajne. Kroz ovaj komad prikazane su najintimnije emocije, kako između majke i sina tako i sa ostalim ukućanima i prijateljima. Mi smo imali priliku da sa glumcem Milanom Marićem razgovaramo o položaju žene u društvu, greškama učinjenim u prošlosti, kao i o ličnim poduhvatima u karijeri, ulogama i daljim planovima. 

Predstava se dotiče institucije braka i položaja žene u malograđanskom društvu. U kojoj meri je žena danas diskriminisana i neslobodna i koliko toga se promenilo u odnosu na period kada je pisan roman? 

Milan: Vidite da se nije mnogo toga promenilo. Ne mislim da smo se mi tu kao društvo mnogo pomakli od toga. To su neke estetske promene, u smislu da bi se zadovoljili neki minimalni standardi. Suštinska promena se nije ni desila.

Aveti1

Milan Marić i Mirjana Karanović; Foto: Tamara Radovanović 

Koliko je zahtevno bilo kroz minimalizam i odsustvo muzike izneti toliko intimnih emocija, posbeno kada je u pitanju odnos majke i sina?

Milan: Zahtevno je, ali to nam je posao.

Kao što je i rečeno,  Aveti preispituju savremene nedostatke društva, licemerje, potiskivanje. Kako se izboriti sa greškama učinjenim u prošlosti, ukoliko je moguće?

Milan: Naravno da je moguće. Svi mi grešimo. Ja ne znam osobu koja nikada nije ni u čemu pogrešila. Ali odnos prema greškama je jako bitan. Da li ću se ja suočiti sa svojim greškama i naučiti nešto iz njih, ili samo gurati pod tepih. Koji god da je razlog koji stoji iza toga, da li zato što ne želim da u sopstvenim ili tuđim očima izgubim titulu superiornosti osobe koja ne greši ili su neki drugi, treći, peti razlozi, najniži porivi. Međutim, suštinski mislim da je taj odnos prema greškama, prema budućnosti, prema svim stvarima, kao i prema strahu najbitnija stvar. Najpre imate dve institucije: instituciju braka i društva. I onda vidite šta se sve tu dešava. Tako da je ovo više nego aktuelan komad.

Aveti2

Mirjana Karanović, Milan Marić i Jovana Gavrilović; Foto: Tamara Radovanović

Ostvarili ste se u ulozi Dovlatova u istoimenom biografskom filmu rusko–poljsko–srpske koprodukcije. Koliko je bilo zahtevno ući u lik ovog ruskog pisca i na koje ste sve prepreke nailazili tokom snimanja u Rusiji?

Milan: Prva i najveća prepreka bila je jezik. Zatim to što nisam znao ko je taj čovek dok mi nisu rekli. Treća prepreka je bila što smo snimali na minus trideset. Trebalo bi da projekcije bude i u Nišu.

Možda su to pre bili izazovi?

Milan: Apsolutno. Ja na to gledam više kao izazov, jer ako bih doživljavao kao prepreke, onda bih morao da se borim. A izazov je nešto drugo. Postavljam sebi da vidim dokle mogu da skočim, da znam kada me neko pita, kažem mogu ovoliko. Kada me neko pita da li je bilo naporno, bilo je užasno naporno, da li je bilo teško – bilo je teško. Ali to je, opet, lepo zato što se najlepši mogući način završilo. Jako sam srećan celom tom pričom.

Aveti3

Ekipa predstave Aveti; Foto: Tamara Radovanović

Šta nam možete reći o Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi i nagradi koju ste tom prilikom osvojili?

Milan: To je mene poprilično iznenadilo zato što sam ja tada krenuo na Filmski festival u Teheranu da bih tamo pokupio nagradu, koju je film i reditelj dobio, ne ja. Onda su me zvali na pola puta i rekli: ne, ne, prvo dođi do Moskve pa onda u Teheran. Nisam ni znao da sam nominovan. Potpuno su me zatekli. Zbog toga mi je još draže, i što sam baš u Moskvi dobio nagradu. Oni su mi dali tu nagradu te to ima trodupli značaj.

Nosite titulu jednog od deset najboljih mladih glumaca Evrope. Kako se osećate povodom toga što ste izabrani da budete deo postave Evropske zvezde u usponu na predstojećem Berlinskom filmskom festivalu?

Milan: Kako drugačije nego fantastično. To je divna stvar. S jedne strane ogromna doza odgovornosti, a s druge strane jedan vetar u leđa da je to kako sam uradio suštinski bilo dobro. Neki put kojim bi možda trebalo raditi stvari, što se mene tiče. Jako sam zadovoljan i jedva čekam da to sve krene u Berlinu sada početkom februara.

Aveti6

Milan Marić u intervjuu za SDL; Foto: Tamara Radovanović 

Osim onih pozitivnih, koliko je i negativna kritika važna za jednog glumca?

Milan: Negativna kritika je možda čak i bolja od pozitivne kritike jer možeš da naučiš nešto. Ali mora da piše neko ko je kompetentan. Imamo malo pozorišnih kritičara koji su kompetentni. Oni više pišu iz ostrašćenosti, nego iz znanja. I to je onda nešto na nivou meni se sviđa ili ne sviđa, kao kad bi dete pisalo meni se ne sviđa zato što ima veliki nos. Tako da sam ja kritiku prestao da čitam. Imam nekoliko kritičara koje volim da pročitam i njihovo mišljenje mi znači, s njima volim da porazgovaram, i kada je loše, i kada je dobro, i kada me hvale ili kude, jer oni nekako mogu da ti obrazlože šta je to, zbog čega, pa ti daju neki kontekst iz kog oni gledaju, te možeš da uđeš u neku diskusiju. A ovako samo meni se sviđa ili ne sviđa, idi to kući pa nekom pričaj.

Na koji način birate svoje uloge?

Milan: Ne znam, jednostavno se desi. Uloge se dese. Kad sam počinjao, ja sam odbijao dosta stvari. Mislim da je u tome i ključ, da odbijaš i odbijaš i tako čistiš neke stvari i onda vidiš da ima dosta kvalitetnih uloga kojima želiš da se baviš.

Aveti4

Milan Marić; Foto: Tamara Radovanović

Igrali ste u nedavno emitovanoj seriji Jutro će promeniti sve, koja je veoma dobro prihvaćena kod publike. U kojoj meri je i zbog čega Jutro probudilo Srbiju?

Milan: Zato što ima jednu dozu iskrenosti. To je bilo ključno. Došla je u pravom trenutku i bavila se iskreno nekim stvarima kojima je trebalo da se bavi, u kojima je naše društvo, mladi. Mladi su se prepoznali u tim problemima i identifikovali su se sa likovima, što je ključna stvar.

Kakve naredne planove i projekte imate u svojoj karijeri? Gde možemo da Vas gledamo?

Milan: Trenutno u seriji Besa. Uskoro bi trebalo da krene emitovanje serije Žmurke. Možete da me gledate u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Ateljeu, u Beogradskom dramskom pozorištu, Bitefu.

 

predstava aveti,narodno pozorište,milan marić,intervju,kultura,

Foto galerija

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.