Snežana Savić: Najbolja kopija je gora i od najgoreg originala

Aleksa Anđelić 2019.
Foto galerija Komentari

Komedija Udaj se muški izvedena je sinoć u Domu Vojske. Oduševljena i nasmejana niška publika aplauzom je pozdravila glumce predstave – Snežanu Savić, Stefana Uroša Tešića, Aleksandra Medu Jovanovića, Miloša Đorđevića, Predraga Kotura i Ratka Tankosića.

Foto: Aleksandra Ničić

U središtu predstave je priprema za venčanje. Ono mora da bude tradicionalo, ali i moderno. Na venčanju biće otkrivene tajne i karakteri likova. Tenzija će navesti likove da donesu presudne odluke u životu. Komad je napisala Dunja Petrović, a režirala Marija Lipkovski. Nakon predstave imali smo prilike da razgovaramo sa popularnom srpskom glumicom i pevačicom, Snežanom Savić, o samoj komediji, karijeri i planovima za budućnost.

Kako ste zadovoljni reakcijama niške publike na predstavu?

Snežana: Videli ste. To je jedna izuzetna publika sa velikom tradicijom. Ipak, i publika Narodnog pozorišta, koje je preko 125 godina ovde, shvata sofisticiran humor koji nije ni jeftin ni prizeman i koji ne možemo da srećemo na svakoj predstavi gde nema tih banalnosti, ne bar da bi se izazvala, da bi se došlo do reakcije, nego jednostavno neki tekst koji malo neobičan za naš teatar. Nova, mlada dramaturškinja Dunja Petrović, koja je zaista darovita, i koja je ovo napisala i videli ste, mi to uvek igramo pred prepunom salom i bližimo se pedesetoj predstavi. Bitno je da to korespondira, da to publika voli, da prepoznaje ovo vreme sajber komunikacije i IT tehnologija, vi to mladi vrlo dobro znate i ja mislim da je dobro odslikala i sada ovaj trenutak društveni.

U predstavi nema psovki. Koliko je moguće da takve predstave zažive i da ih bude još više, budući da ih srećemo u filmovima, serijama, pa i u predstavama?

Snežana: Pravo da vam kažem, i ja sam bila prilično iznenađena da će ovo publika dobro prihvatiti i da razume. Uvek smo puni, krcati, mi u Akademiji 28 kada nju igramo, nama je i balkon pun. Zaista uvek, i to je retko. I ovde je balkon bio pun. Naš organizator Oliver je rekao da se retko dešava da se balkon napuni.

IMG 20190202 030833 065

Foto: Aleksandra Ničić

Igrate drugačiju ulogu od onih u kakvim je publika navikla da Vas viđa. Koliko Vam je ova uloga bila izazov?

Snežana: Ja volim da se poništavam, ja volim uvek da budem nova, za mene je sve to izazov. A mislim da je to po difoltu i treba da se glumac transformiše, da uvek bude drugačiji. Bilo bi strašno da uvek idemo iz sebe. Ja sam pristalica toga da glumac mora da se menja, da se transformiše, da ne liči na prethodnog sebe u nekoj ulozi, da iskoči iz onog nekog šablona na koji je publika navikla njega i očekuje da igra jedno te isto. To je veliki izazov i to je nešto što svaki glumac treba tome da teži, da bude različit.

Detinjstvo ste provodili u Nišu, a na Filmskim susretima 1996. i 2001. osvojili ste nagrade za Glumački par godine – sa Desimirom Stanojevićem u Srećnim ljudima, odnosno sa Danilom Lazovićem u Porodičnom blagu. Kakve Vas sećanja vežu za Niš?

Snežana: Ja obožavam Niš. To je grad koji najviše volim, mogu čak da kažem da volim više nego Beograd. Ja sam bila vrlo mlada, moj deda je imao kuću u centru Niša, i ja sam tu odrastala i svakog leta dolazila kod njega na raspust, šetala po keju, pored Ambasadora. Vi ste mladi, ne sećate se. To je bilo romantično vreme korzoa, pa šetnji, pa prvih simpatija, ljubavi… Baš, baš romantičan jedan period. Meni je žao što vi sada živite jedno drugo vreme. Svako vreme nosi svoju lepotu, ali nekako mi bude žao što vi morate vrlo brzo da odrastate i da postanete pragmatični, da shvatate život. Zaista nije lako u ovom vremenu otuđenosti i ovih novih komunikacija, gde najmanje ima druženja lice u lice, oči u oči, nego se sve nešto svodi na to kuckanje po tim mašinama koje ne mogu da zamene nečije tople oči, nečiji stisak ruke, nečiji zagrljaj, nečiji osmeh.

IMG 20190202 030740 288

Foto: Aleksandra Ničić

Studirali ste na Fakultetu dramskih umetnosti i bili ste student generacije. Studirali ste u klasi sa velikim imenima, kao što su Radoš Bajić, Lazar Ristovski, Zlata Petković, Ljiljana Stjepanović…

Snežana: Jesu, to su moji klasići. Nažalost, Zlate nam više nema, ona nas je prerano napustila, Gordana Kosanović, takođe, i još ranije nego ona. To je nešto što nam je ostalo bolno, ali mi se srećemo. Ja sam radila kod Radoša u Selo gori. Išli smo kod Laze u njegovo Ravno selo, on je otvorio festival tu, u svom rodnom mestu. Ja se radujem uspesima svih svojih klasića i volim kad se sretnemo. Ljilja Stjepanović, mi smo dobre baš godinama. Bile smo zajedno u grupi Bate Miladinovića, zajedno u gimnaziji i zajedno na klasi. Tako da je to jedno lepo prijateljstvo, veliko, iskreno i pravo.

Važili ste i dalje važite za jednu od najlepših srpskih glumica. Koliko Vam je lepota pomogla, a koliko odmogla u karijeri?

Snežana: Lepota je uvek prednost, ali nije odlučujuća. Nemate nikakve garancije da ćete preko nje uspeti da zadržite neki status, da ćete ostati, opstati. Vi se morate dokazati na jedan drugi način. Vi morate iz sebe da crpite i neke druge kvalitete, da tragate po sebi, da pružate sadržaj ili talenat ili obrazovanje. Rad. Neprestani rad na sebi. Naravno u ovom poslu je i sreća bitna, kao i u svakom u životu. Da budete na pravom mestu u određeno vreme, da dobijete pravi posao. Uslovno rečeno, pravu ulogu kod pravog reditelja. Da to bude nešto što je sveukupno uspešno, ceo taj projekat, a onda i vi u tom projektu da budete dobri, odlični.

IMG 20190202 031318 759

Fotografija sa predstaveFoto: Aleksandra Ničić

Televizijska publika Vas najviše zna po ulogama Nine Andrejević u Boljem životu i Maline Vojvodić u Srećnim ljudima. Šta su Vam donele te uloge?

Snežana: Donele su mi veliku popularnost i afirmaciju. Ne mogu da kažem da mi nisu drage. Ostavila sam pečat i ljudi me znaju i kao Malinu Vojvodić i kao Ninu Andrejević i kao Rajnu iz Porodičnog blaga. Iako sam igrala i majku Vuka Karadžića, Đurđinu Pašić, ženu Nikole Pašića, igrala sam i Koštanu, to je moja prva velika uloga. Igrala sam i na filmu, u Padu Italije Lordana Zafranovića, i u Život je lep Bore Draškovića, koji su umetnički filmovi. Igrala sam i u takozvanim komercijalnim filmovima, Žikine ženidbe, Dinastije i slične stvari…

Živimo li danas neki bolji život i da li smo srećniji ljudi?

Snežana: Nadam se da će doći to vreme kada ćemo svi biti srećni. Mi smo generacije koje su već prošle neki svoj zlatan period, ali ja zaista vama, mladoj generaciji, želim da uđe u taj jedan lakši i bolji život.

Bavite se i muzikom. Snimili ste preko deset albuma, ali nekako najpopularnija pesma je Topolska 18 iz serije Srećni ljudi. Šta za Vas znači ta pesma? Kakva Vam sećanja budi?

Snežana: Voli narod tu pesmu. Letos sam bila u Vranju, na Danima Vranja, i Čeda Marković i ja smo imali nastup na trgu, pred publikom, i neverovatno da pored svih tih brzih, atraktivnih pesama, koje su u južnjačkom ritmu, najbolje je prošla Topolska. Iako je spora pesma i balada, publika se vezala za nju. Verovatno i posredstvom serije i tog tako čestog preslušavanja se nametnula. Ja je volim, ostala je u sećanju.

50989360 690090044721472 5706028361004875776 n

Foto: Aleksandra Ničić

Šta biste izdvojili kao najveći uspeh u dosadašnjoj karijeri?

Snežana: Najveći uspeh? Najveći uspeh je to što sam trajala do sada. Kad čovek traje, kad ima godine iza sebe, da radi, da nema pauze velike, da nema velikih promašaja i da je pristutan. To je već uspeh u našoj sredini.

Kajete li se zbog uloga koje ste odbijali?

Snežana: Ima uloga i sjajnih reditelja koje sam odbijala, jer prosto nisam mogla da stignem na sve i da se odazovem svakom pozivu.

Kakvi su Vaši planovi za budućnost?

Snežana: Nemam neke velike, grandiozne planove. Ja sam skromna po svom psihofizisu, unutrašnjoj prirodi. Imam nekih planova, kad dobijem šansu, kad me pozovu da igram nešto. Sad treba da radim nešto u pozorištu, jednu sjajnu, veliku ulogu. To bih volela da uspe, i sve ono što ću dobijati. Volim sad pozorište, nisam stigla da se tu potrošim na način na koji treba glumac da se potroši. Glumac treba da radi stalno, ne sme da odbija. Svi kažu da treba znati i odbiti nešto. Ja smatram da što više rade da je to bolje.

IMG 20190202 031434 650

Fotografija sa predstave: Foto: Aleksandra Ničić

Šta biste poručili mladim kolegama i svima onima koji žele da se bave umetnošću?

Snežana: Poručila bih da budu istrajni i da idu iz sebe. Da ne imitiraju nikog, da nemaju uzore u smislu da bi ih na neki način podražavali, nego da idu iz sebe, iz svoje individualnosti, iz svoje autentičnosti. Da budu posebni, jer kao posebni mnogo će ranije biti primećeni nego da imaju uzore koje će slediti, čije će osobine imitirati, jer i najbolja kopija je gora i od najgoreg originala.

 

Ključne reči: snežana savić , udaj se muški , intervju , glumica , kultura , Pevačica ,

Foto galerija

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.