Kada nepravda postane zakon, pobuna postaje dužnost

Tamara Radovanović 2019.
Komentari

Džejms Mektig je 2005. godine režirao akcioni triler pod nazivom V for Vendetta. Iako je stara gotovo 20 godina, ova priča ima ozbiljne implikacije vezane i za naše vreme. Radnja je smeštena u sada već ne tako dalekoj budućnosti, u Londonu.

Foto: www.denofgeek.com

Ivi (Natali Portman) je mlada žena iz radničke klase, koja živi u futurističkom okruženju totalitarističke Velike Britanije. Jedne večeri, iz smrtonosne situacije spasava je maskirani čovek poznat samo kao V (Hugo Viving). Već prilikom njihovog prvog susreta, Ivi shvata da je V veoma načitan, odvažan, nežan i inteligentan. Takođe, ogorčen je, željan osvete, usamljen i nasilan. On je čovek koji je svoj život posvetio oslobođenju svojih sugrađana od onih koji su ih terorom naterali na pokoravanje. V osuđuje tiraniju, vođu države i poziva svoje sugrađane da mu se 5. novembra pridruže u rušenju takvog režima. Toga dana 1605. godine Gaj Foks otkriven je u tunelu ispod Parlamenta sa 36 buradi baruta. On je osmislio izdajničku Urotu baruta, kao odgovor na tiraniju vlade. U duhu te pobune i u sećanju na taj dan, V se zaklinje da će razneti Parlament

U jednom momentu, V izgovara: Ljudi ne treba da se plaše vlade, vlada treba da se plaši ljudi. To je jedna od najcitiranijih rečenica iz filmova u svetu, a ona na najjednostavniji i najsažetiji način upućuje na smer u kojem se odvija radnja ovog ostvarenja. Ono što se forsira sve vreme jeste ideja da čovek koji želi da menja okruženje u kojem živi najpre mora da krene od sebe. Svako može izražavati nezadovoljstvo, ali da li svako ko izražava nezadovoljstvo može da kaže šta je on uradio da bi popravio situaciju? V kroz čitav film ukazuje upravo na to i kaže: Kada nepravda postane zakon, pobuna postaje dužnost. On je sa promenama krenuo od sebe. Kada Ivi dođe u njegovo skrovište, ona zatiče čitave sobe ispunjene knjigama. Provodi dane i noći sa njim i shvata da nema nikakve razlike između tog V-a i V-a koji se predstavlja javnosti i poziva ljude da sruše vlast. Kada su upitali Ivi ko je V, kazala je: On je bio svi mi.

00038981

Foto: www.agonybooth.com

Kako vlast odgovara na ove najave revolucije? Onako kako odgovara na sve na šta nema adekvatan odgovor − izvrtanjem vesti. Tema koja se prilično detaljno obrađuje u filmu jesu i mediji, tačnije način na koji ljudi na vlasti upotrebljavaju, pre svega, televiziju u manipulativne svrhe. Novinar koji je u svojoj emisiji pokušao da se našali na račun režima, veoma brzo nakon toga je ubijen. Provlači se kroz film i neobična ljubavna priča. Iako ne zna ko je ispod maske, Ivi postepeno počinje da voli V-a. Zapravo, ona počinje da voli njegove ideje. V for Vendetta je film koji će vas razočarati − ne zbog toga što je loš, već zbog toga što će vam ukazati na to koliko je čovek mali. Tačnije, koliko čovek može da bude mali ukoliko samo postoji i diše.

U ovom filmu obrađena je još jedna tema − (ne)prihvatanje različitosti. Imamo kratku priču o dve žene koje se vole i koje su kažnjene zbog toga. Jedna od njih postavlja veoma jednostavno pitanje: Zašto nas toliko mrze? Odlično pitanje za sve one kojima smetaju ljudi drugačije boje kože, seksualnog opredeljenja, vere ili bilo kakvih afiniteta koji su drugačiji. Međutim, na ovo pitanje je jako teško dati jedinstven odgovor. Iako su mnoge situacije preuveličane i prilagođene potrebama sedme umetnosti, one su ujedno odraz realnosti vremena u kome živimo. Neke scene i rečenice premotavaćete više puta unazad i svaki put ćete biti sve više zaprepašćeni sličnošću sa onim što svakodnevno slušate i gledate, sa onim što živite.

Istini za volju, ako tražite krivca, samo treba da pogledate u ogledalo.

Ključne reči: kultura , preporuka nedelje , v for vendetta , džejms mektig , natali portman , triler , akcija , film ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.