Stevan Vuković: Bunt postoji. Treba ga samo probuditi.

Sonja Stefanović 2019.
Komentari

U Pozorištu lutaka je 13. marta odigrana predstava Kapital, u okviru pozorišnog festivala Teatar na raskršću, u izvedbi glumaca Kraljevskog pozorišta Zetski dom na Cetinju. U sali se tokom predstave mogao mnogo puta čuti smeh publike koja je na kraju gromoglasnim aplauzom pozdravila gostujuću glumačku ekipu.

Foto: Nevena Ivanović

Režiju potpisuje Andraš Urban koji je bio zadužen za pozorišnu adaptaciju velikog političko-ekonomskog i filozofskog dela Karla Marksa, Kapital. Predstava obuhvata mnoge društvene segmente kao što su: kapitalizam, industrijska revolucija, ekonomija, tranzicija, siromaštvo, religija, ideologija, ljudska ravnopravnost i na kraju samog pojedinca koji je rob svih ovih stvari. Ovaj intenzivni performans je postavio značajna pitanja kao što je pitanje Gdje je tu čovjek? Gubimo li individualnost? Jesmo li svesni da nam je loše? U predstavi je na neki način prikazana pobuna iole svesnih ljudi, koji znaju kuda plovi brod na kome se svi nalazimo. Uloge su tumačili studenti druge godine Fakulteta dramskih umetnosti u Cetinju, Jelena Laban, Jelena Šestović, Pavle Prelević i Stevan Vukovi, kao i muzičari na sceni. Osvrt na svoje izvođenje kroz razgovor je sa nama podelio glumac Stevan Vuković.

Šta je to što ovu predstavu razlikuje od ostalih predstava?

Stevan: Nije ovo predstava koja je ne znam kakav sad novitet. U Crnoj Gori jeste. Definitivno. Ali, ovo jeste stil Andraša Urbana i jedan pravac politički angažovanog teatra koji se jako ljepo prihvata kod publike, pogotovo u Crnoj Gori. Mi u Crnoj Gori dosad nismo imali priliku da nešto ovako vidimo na sceni. Tako da, mislim da ovo jeste jedan pravac društveno angažovanih predstava koja ostavlja jako ljep utisak i na mlađu populaciju i isto tako na starije koji su, tako da kažem, bolje od nas osjetili nešto što se zove mač kapitalizma i nešto što je društveno uređenje koje, kako kažu teoretičati i ekonomisti, ne postoji bolje zasad. Ne znači da ga nema, ali svi živimo jedan život koji je pod okriljem kapitalizma, pa, neka se svako izjasni kako se osjeća.

S obzirom na to da ste svi u glumačkoj postavi mladi, koliko je bilo zahtevno približiti publici ozbiljnu tematiku Marksovog Kapitala ?

Stevan: Sreća je što smo imali jako iskusnog i izvanrednog reditelja. To je prvenstveno teško, zato što smo se mi trudili da se dohvatimo svake moguće tematike koja je i kroz istoriju filozofije i kroz političke neke stvari izrečena tako da se nije moglo sve obuhvatiti i nije se moglo sve toliko striktno objasniti. Ali smo gledali da uzimamo najbolje momente i nešto što je najupečatljivije iz svake političke sfere, oblika društvenog uređenja... . I tako smo pokazali kako ni jedan on njih ne ostavlja dobre stvari, već se u svemu tome gubi čovjek i postavljamo to čuveno pitanje A gdje je tu čovjek? Mislim da smo ovom predstavom dokazali i što je istorijski tačno da se ni u jednom društvenom uređenju niko nije bavio čovjekom.

Koja je od poruka koje šaljete kroz ovu predstavu Vama najlepša?

Stevan: Najlepša? Pa teško koja ljepa poruka ima u predstavi. (smeh) Milsim da je to Probudi se, pokreni se. Nije sve tako crno i u svima nama raste bunt i postoji, treba ga samo probuditi. Bez obzira na to da li ga osjećamo trenutno ili ne i koja je granica laži koju sami sebi pružamo u smislu da nam je dobro. Poslednja replika predsatve Nama je ovde dobro. Nama je ovde dobro. Dobro nam je.  A bogme, mislim da nije. (smeh) Samo ćemo se tešiti da jeste.

Kako je bilo sarađivati sa rediteljem i kako Vas je usmeravo?

Stevan: Najviše nam je ukazivao da prenesemo tu poruku publici. Dakle, nemoguće je da četvoro ljudi na sceni to radi samo za sebe. Ništa od ovoga ne bi postojalo, prvenstveno pozorište ne bi postojalo, ako ne bi ostavljalo utisak na onog preko puta. Najviše smo se trudili i najviše nam je Andraš ukazivao na to da se probudi taj mladalački bunt i da mi kao mladi ljudi od dvadeset godina osjetimo neke stvari u bilo kom smislu, prvenstveno pozorišnom i što mi je najdraže, jeste da smo mi kao mladii ljudi osjetili potrebu i dobili priliku da scenu iskoristimo kao nekakav put  kojim ćemo iskazati  svoje stavove  i reći sve ono što nas  boli, tišti, i ne samo nas, već kompletno  društvo.

kapital 16

Foto: Narodno pozorište u Nišu

Kakve rekcije stručne kritike festivala očekujete?

Stevan: Dok god ostavljamo utisak na publiku, kritika je možda manje važna. To da li će neko pozorište ili neko u nekom glumačkom smislu procjeniti da je to ovako ili onako, nije važno. Naš glavni cilj je da večeras mnogi ljudi koji su gledali ovu predstavu neće moći tako lako zaspu i da će se zapiati oko nekih stvari dobro. Dok god je to tako, ne brinem o ostalim stvarima.

Možete li sa nama podeliti nazanimljiviji deo sa uvežbavanja ovog komada?

Stevan: Bilo je tu dosta interesantnih momenata. Andraš Urban je jedan veliki šmeker, jako dobar tip i sjajan reditelj. Najviše šala je bilo na njegov srpski akcenat, tako da, brkanje rodova, pojmova... (smeh) nam je bilo najsimpatičnije u tom procesu.

Ključne reči: predstava , Narodno pozrište Niš , Kapital , TEATAR NA RASKRŠĆU , kultura , intevju ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.