Anastasija Mandić: U svakoj ulozi ima nas, onoga što mi jesmo privatno

Katarina Mladenović 2019.
Komentari

Predstava Idealna polovina održana je 1. aprila u Domu Vojske. Glumačku ekipu koju čine Olga Odanović, Anastasija Mandić, Milan Kalinić i Vučić Perović publika je dočekala i ispratila gromoglasnim aplauzom.

Foto: Nevena Ivanović

U predstavi se na komičan način govori o porodičnim odnosima, lajfkoučima i psihoterapeutima, kao i o nezaobilaznoj temi potrage za idealnom polovinom. O svemu ovome, ali i još nekim temama razgovarali smo sa Anastasijom Mandić.

Kroz predstavu se moglo čuti dosta poruka. Koju biste Vi izdvojili kao najvažniju?

Anastasija: Mi se nismo bavili samo jednom jedinom porukom. Zapravo smo se igrali sa svim onim što naše savremeno društvo poseduje, a to je i ta teška separacija od roditelja. Bez obzira na to koliko je neko dobrostojeći, pa može da ode, naš mentalitet je takav da se dete do poslednjeg trenutka zadržava u kući. Takođe, bavili smo se krizom srednjih godina, koja može da spopadne i muškarca, kao i ovim popularnim lajfkoučima koji su 90-ih bili vidovnjaci. Sada ih ima sve više i više i pozivaju ljude da se okrenu i vrate sebi. Bavili smo se i, da tako kažem, tabu temom za muškarce. Oni kao ne upadaju u klimaks, ali i oni imaju svoje faze kada pokušavaju da izgledaju kao momci, odlaze u teretane, iznuruju se, jedu sve i svašta ne bi li bili nekako lepi. Prosto smo se igrali sa svim temama koje nas sada nekako preplavljuju i koje sad postaju mnogo moderne.

Pomenuli ste temu u vezi sa emancipacijom žena…

Anastasija: Činjenica je da ovde žene rade sve, ali mislim da to nije cenjeno u onoj meri u kojoj to treba da bude. Ja imam drugarice koje su sticajem okolnosti završile fakultete, ali su se odlučile da, zbog malih plata i nemogućnosti napredovanja, budu samo mame i domaćice. I one su sve prošle kroz krizu identiteta i pitale se da li to što one rade vredi. I te kako vredi! Biti sa svojom decom po ceo dan i moći ih vaspitavati u ovo vreme, kada smo preplavljeni televizijskim sadržajima i svim živim agresijama na koje smo navikli, jedan je veliki luksuz i lepota. Mislim da to daje posebnu sigurnost deci. Stoga se ta emancipacija kod nas loše tumači. Kao ne treba da bude u redu da žena ima svoje ja, svoje mesto. Otkad su žene počele da glasaju, trebalo bi da je to tako. Da ne moramo ponovo da se borimo za isto. Ovde se stalno boriš za isto.

DSC 0081

Foto: Nevena Ivanović

U predstavi se naglašava odnos majke i sina. Čini li Vam se da majke prezaštićuju svoje sinove?

Anastasija: Mi generalno prezaštićujemo svu decu. Vrlo smo svesni da je ovo područje bure baruta i ne prezaštićujemo svoju decu slučajno. Radimo to zato što znamo da, kad završe fakultet i imaju fantastične ocene, to ne mora da znači da će biti zaposleni. I ja sam roditelj, a u tom svetu koji je za nas roditelje nekako surov, kad gledam to u čemu se moj sin kreće, i ja pokušavam da ga zaštitim više nego što bi trebalo, pa povučem kočnicu. Ali mislim da to svi roditelji rade i da u jednom trenutku prosto morate da se osvestite i da pustite.

Gledamo Vas i u pozorištu i na filmu. Šta je Vama značajnije?

Anastasija: To su neuporedive stvari. U zavisnosti, naravno, s kim i šta radite, neki projekti u pozorištu su nezamenljivi. To je živa stvar, tu je kontakt sa publikom. Drugo, svako veče imate mogućnost da igrate to na neki drugačiji način, nadahnutije ili manje nadahnuto. A televizijski zapis je lep zapis koji ostaje nekim generacijama. Moj rad na Jutro će promeniti sve je sigurno najlepši rad koji sam imala što se tiče televizije i taj rad ne bih opet menjala ni za šta. Kad sam to radila letos, mislila sam da ne moram više da se bavim pozorištem, da mi je samo takvih projekata. Ali to sve mora da se smenjuje da bi se prosto napravila neka teža i neki balans.

DSC 0100

Foto: Nevena Ivanović

Koja Vam je najzahtevnija uloga do sada i zašto?

Anastasija: U pozorištu su poslednje bile Devedesete u režiji Egona Savina. Tu igram jednu posesivnu mamu, koja nikako ne pristaje na svoje godine i na mogućnost da dete može da bude jednako lepo žensko i zanimljivo, koja se ne snalazi u svom braku, koja traži avanture. Tako mi je to bilo veliki izazov zato što je daleko od mene. To mi je bilo zahtevno zato što se razlikuje od onoga što ja jesam. Zahtevne su i drame koje igram u Narodnom pozorištu. Zapravo je sve zahtevno na svoj način.

A koja je onda uloga najsličnija Vama u privatnom životu?

Anastasija: Hajde da kažemo da je to uloga Maje u predstavi Priča se po gradu. U suštini, u svakoj ulozi ima nas, onoga što mi jesmo privatno, tako da to ne bi trebalo oštro odvajati.

Šta imate u planu za dalje? Gde Vas možemo gledati?

Anastasija: Meni baš počinju probe za Devedesete u Narodnom pozorištu. Osim Idealne polovine, igram i u Priča se po gradu i 39 stepeni. Prema tome, ko želi, lako će me naći ako mu je stalo.

Ključne reči: glumica , Idealna polovina , pozorište , predstava , Anastasija Mandic ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.