Viktor Savić: Muzikom se bavim za svoju dušu

Sonja Stefanović 2019.
Komentari

U prepunoj sali Doma Vojske je 13. aprila po drugi put odigrana predstava Šećer je sitan osim kad je kocka. Komični prikaz međuljudskih odnosa izazivao je smeh tokom čitave večeri, a atmosfera je bila potpuna kada je publika na samom završetku dugim i glasnim aplauzom pozdravila glumce predstave Andriju Miloševića, Aleksandru Tomić, Viktora Savića i Slobodu Mićalović.

Foto: Nevena Ivanović

Predstava Nikole Pejakovića je isečak iz života jednog bračnog para sa Banovog brda, koji slika njihove turbulentne odnose sa prijateljima, kumovima, komšijama, kao i međusobne svađe i mirenja. Komad predstavlja bračni portret većine parova sa sličnim problemima. Viktor Savić, koji tumači ulogu Vitomila, po završetku predstave razgovarao je sa nama o svojim utiscima i daljim planovima.

Kakav je osećaj vratiti se ponovo pred nišku publiku?

Viktor: Ja stvarno obožavam da nastupam u Nišu, kao na Filmskim susretima, pa tako i da provodim vreme ovde, jer imam dosta prijatelja. Tako i ovde u Domu Vojske gde često gostujemo i sa mojim matičnim pozorištem Boško Buha i evo sad sa Teatrom na Brdu bilo je krcato po drugi put za redom. Po reakcijama, mislim da je publika zadovoljna i da ćemo se, verovatno, drage volje vratiti opet.

Šta je to što Vas veže za lik koji tumačite?

Viktor: Najdraži mi je rad sa Nikolom Pejakovićem na tom liku. Dosta često mi prolazi kroz glavu kako je on taj lik predstavio meni, pa sam ja to nekako prihvatio. Tako da, u nekim trenucima se setim njega jer mi je draga asocijacija, ne u smilu on kao lik, nego on kao rad na liku.

Koju scenu iz ove predstave ste najviše puta ponovili i žašto?

Viktor: Aleksandra i ja smo radili najviše naše scene jer su najzahtevnije, dakle, imamo i najviše teksta. Možda upravo ona druga scena kada me ona hrani. Zato što je trebalo da se dođe do toga da bude donekle uverljivo, a i iščašeno, da ne bude potpuni apsurd, već malo pomereno, a opet i realistično.

DSC 0041

Foto: Nevena Ivanović

Koje je Vaše viđenje, šta je trenutno najbolje u vezi sa srpskim teatrom?

ViktorTeatar na Brdu koji smo Andrija i ja osnovali zato što je to možda podstrek mladim ljudima da mogu da naprave sve sami. Kako je moj pokojni profesor Vlada Jeftović govorio: Čak i kada nemaš s kim da radiš i ako te ne zovu, ti uvek imaš svoju klasu sa kojom ćeš raditi. Ovo su moji prijatelji, ja sam sa Aleksadrom odrastao i išao u osnovnu školu, zajedno smo na Banovom brdu, i Andrija je na Banovom brdu i tako smo došli do toga. Sa Slobodom se znamo još sa fakulteta. Mislim da je to negde podstrek mladima da mogu da preuzmu stvari u svoje ruke i da pokrenu sebe i nekog drugog.

Na društevnoj mreži Instagram smo mogli da vidimo kako ste se oprostili sa kolegom Žarkom Lauševićem zbog toga što napušta seriju Pet u kojoj glumite. Kako ste to lično podneli i kakva je bila vaša saradnja?

Viktor: Da, ja igram njegovog brata u seriji. Bilo mi je lepo, ispunjnje jednog od snova. Ovaj posao je stvarno lep. Gomilu tih ljudi sam gledao i divio im se i bili su mi neka vrsta uzora kroz sve godine odrastanja. Onda sad dolazi trenutak kada možeš da sarađuješ sa tim ljudima, da ste kolege. Uživao sam u radu sa njim i s te strane mi je možda krivo što nismo imali još nekih scena, ali sam ovim scenama zadovoljan.

Publika je upoznata sa tim da se povremeno bavite i muzikom, imate li neke planove na tom polju?

Viktor: Planiram. Iskreno, snimio sam i imam jedno dve pesme. Meni, inače, mastering radi čuveni Jan Zoo, koji je ovde iz Niša, on radi i Juice-u i Who see-u. Sad radim i sa njim i pesme zvuče odlično, s tim što pokušavam da sad snimim spot. S jedne strane zbog vremena ne stižem toliko, a s druge strane treba odvojiti neki novac da se uradi taj spot. Ja od toga ne zarađujem, niti od toga jurim neku popularnost. Radim to za svoju dušu i ima ljudi koji to prepoznaju, tako da sve posvećujem njima.

Recite nam nešto o Vašim planovima vezanim za glumu...

Viktor: Ja ne pravim nikad planove, osim iz dana u dan. Sada su pre neke želje koje imam, ako mogu da kažem tako, vezane za Teatar na Brdu. Dakle, imamo ideje i želje da se bavimo projektima od nacionalnog značaja i da eksperimentišemo sa žanrovima, pa ćemo videti gde će nas to odvesti.

Ključne reči: šećer je sitan osim kad je kocka , predstava , Dom vojske , Viktor Savić , intervju ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.