Srećni ljudi i dalje čekaju bolji život

Aleksandra Ničić 2019.
Komentari

Odnos bake i unuka poput Necinog i Riskinog, prijateljstva poput Pajinog i Jaretovog, avanture braće poput Tikinih i Đošinih, prijateljstvo čoveka i psa poput Necinog i Siminog, Šurdini poslovni izazovi, ljubav poput Čupkine i Brandove i brak poput Emilijinog i Giginog. Sve ove relacije stoje kao paradigme i utkane su u našu svakodnevicu. Međutim, često se nameće pitanje: Da li nam stalnim repriziranjem ovih ostvarenja reditelji serijskog programa poručuju da se vremeplov pokvario i da se gotovo ništa u našoj zemlji od trenutka snimanja nije promenilo?

Foto: www.youtube.com/ivkic1

Pored jedne grupe koja kritikuje abnormalno repriziranje, tu je i druga koja ponovo željno iščekuje nove epizode. Oni se svake večeri od 20 časova iznova raduju već nekoliko puta pogledanim scenama, ponavljaju replike i smeju se i plaču zajedno sa likovima. Od uvodne špice do završetka praćenog pesmom nekada popularnih pevača, gledaoci se prisećaju davno prošlih vremena, ali i podstiču na razmišljanje o tome šta se od tada zapravo promenilo. Ono što mnoge fascinra upravo je taj Pavićev, Mihićev, Skerlićev vizionarski pogled na društvo. Tehnologija je napredovala, način odevanja se pomalo razlikuje, ali duh vremena je i dalje ostao tu. Oseća se na ulicama, redovima u prodavnicama, bolnicama, bankama, na radnom mestu, kod kuće... I dalje smo oni srećni ljudi koji čekaju Godoa odevenog u ruho boljeg života.

U svojoj neposrednoj okolini prepoznajemo Gavriloviće, Goluboviće, Anđeliće i Šurdiloviće. Često u likovima vidimo i nešto mnogo bliže – sebe. Brojni dijalozi su odraz detinjstva, adolescencije i druženja u školskim klupama, prvih ljubavi (ali i onih koje traju ceo život), borbe za izdržavanje porodice i starosti provedene sa unucima ili pak usamljeničkog života. Stoga smo svi mnogo puta iskoristili citat iz neke od serija u raznim životnim situacijama. I u lepim i u ružnim trenucima setili bismo se nekih likova. Tu se upravo i krije moć serija i filmova – u mogućnosti poistovećivanja sa likovima i dugovečnosti. To nisu samo priče o životu u nekom društvu već svedoci jednog vremena, jednog nadanja da će stvari biti bolje. Projekcije su našeg kolektivnog nesvesnog. I danas postoje ekvivalentne nepravde, prevare, pehovi, izopštenost u sopstvenoj državi i nadmoć nametljivosti i lukavosti nad skromnošću i poštenjem. Međutim, slične su nam i sitne radosti, doživljaji i nezaboravni trenuci. Jezgro je svuda isto – porodica. Ona je zajednica u kojoj sve počinje i u kojoj se završava, toplo utočište kome se uvek vraćamo.

Ključne reči: kultura , preporuka nedelje , stare domaće serije ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.