Valentina Baktijarević o svojoj simboličnoj zbirci pesama

Kristina Mitić 2019.
Foto galerija Komentari

Mlada glumica i studentkinja Srbistike Valentina Baktijarević pripremila je čitaocima novu simboličnu zbirku pesama pod nazivom Između. Knjiga predstavlja trijadu Korena, Stabla i Krošnje, koji dočaravaju njene misli, osećanja, stavove.

Foto: Evgenija Mun

Pesme iz poetske knjige Između u stvari se upisuju u jednu snažnu i smelu poetsku liniju, suočavajući nas sa najvećom moći ljubavi − da transcedentuje granice između smrti i života, kaže Vladimir Martinovski. On dodaje da je knjiga sačinjena od ljubavnih pesama, u najlepšem i najčistijem smislu reči. One su tople, iskrene i ljudske lirske poslanice njenoj prijateljici Kalini Valevskoj, koja je nadomak snežnog vrha Kajmakčalana (prerano i tragično) izgubila život februara 2018. godine.

Autorka knjigu počinje rečima:

Ja sam Valenitna, Vanja, Vanjka, Vanjuška, Vanjica i ne znam koliko imam godina, još uvek nisam naučila da dišem, volim da hodam bosa, spavam u čarapama, ponekad ne znam gde sam, ovde mi je ponekad lepo, lepo mi je kad me grle omiljena bića, lepo mi je kad im se nušnem, lepo mi je kad im sanjam mirise, najviše na svetu volim ptice, mnogo volim priče, verujem da sam bila ptica nekad, dok nisam bila ovde, i kišu kad mi pošalje volim, ovde ponekad nešto i shvatim, ovde sam jer volim neka bića, tamo sam jer volim neka bića, između sam sama sa njima, tad mi je najlepše, nekada sam bila zaljubljena u perone, sada ih samo volim, epitaf sam na grobu živog čoveka, snimićemo film tako će se zvati.

Knjiga je napisana na srpskom jeziku. Pesme je prepevao Đoko Zdraveski. Objavljena je od strane izdavačke kuće Antolog i imala je svoju dvostruku promociju u Skoplju i Nišu. Nakon promocije u Nišu, razgovarali smo sa autorkom Valentinom Baktijarević o knjizi, ideji, inspiraciji…

Kako ste došli na ideju da napišete knjigu?

Valentina: Nisam pisala pesme da bih objavila knjigu, ideja je nastala jednog popodneva u Skoplju, na terasi dok smo pili kapućino. Biljka je dala ideju i ja sam odmah počela da izmišljam sve, i evo, izmislila sam je.

Gde nalazite svoju inspiraciju?

Valentina: U stomaku, uglavnom. Elem, inspiracija mi je uglavnom bila Kalinka, ali ima tu još mnogo lepih ljudi, trenutaka, zagrljaja, odlazaka, kafa, štipaljki…

Hoćete da nam opišete simboliku korice knjige?

Valentina: Volela bih da svako pronađe svoju simboliku. Što se mene tiče, to drvo je moja kičma koja me povezuje sa ovim ovde i onim tamo. Volim to drvo, moji prijatelji su imali priiliku i da ga upoznaju i zagrle, neki su se i popeli i bili gore, između.

Zašto baš makedonski jezik?

Valentina: Makedonski jezik zavolela sam uz Tošeta Proeskog. Kasnije sam na Fakultetu imala priliku i da ga naučim, još tada sam se zaljubila u njihovu književnost, deminutive, melodičnost... Takođe, te godine sam dobila priliku da budem deo letnje škole na Ohridu i da učim jezik sa lepim ljudima Filološkog fakuleta iz Skoplja. Vremenom je sve samo bivalo lepše i toplije.

Kako ste izabrali ko će Vam prepevati pesme? Kako ste zadovoljni prepevom?

Valentina: Prezadovoljna, Đole − Đoko Zdraveski sjajno je rešio i najteže igre. Nisam birala, od prvog trenutka sam znala da će to biti on.

61661941 10220177124121442 6093388785666490368 n

Foto: Monika Ilkova

Koji je Vaš omiljeni stih, pesma iz ove zbirke?

Valentina: Volim stihove koji me izgube, volim izmišljene reči. Ako moram da izdvojim, neka to bude: Svisnuću, svanuće jutro.

Ko su bili ljudi koji su Vas podržali i ko je sve učestovao u promociji knjige?

Valentina: Grad Prokuplje, koji je finansirao knjigu, kao i svi lepi ljudi iz izdavačke kuće Antolog. Posebnu zahvalnost dugujem mom izdavaču Žarku Kujundžijskom, koji je sve vreme bio apsolutno posvećen. Naravno, prijatelji, porodica, sunce, da ne nabrajam više, zaboraviću nekog… Na promociji u Skoplju, u Omladinskom kulturnom centru, promociju je otvorio Ivan Šopov, Đoko Zdraveski i ja smo čitali, a Vladimir Martinovski i Vladimir Lukaš su svirali, tamošnjoj publici poznatiji su bili kao Vladuomir. Ovde, u Nišu, u kafiću Julijan Djupon čitali su Miloš Cvetković, Maja Banković i Đoko Zdraveski, a glavna muzička pratnja bio je Oliver Katić. Barbara Savić i njen kahon bili su nam divna pratnja. Sjajna prilika da se zahvalim ovim lepim ljudićima!

Šta volite da čitate u poslednje vreme?

Valentina: Trenutno čitam Olgu Bernharda Šlinka u izdanju makedonske izdavačke kuće Ili-Ili. Ako pričamo o savremenoj književnosti, Igor Isakovski mi je jedan od omiljenijih. Tu su i Marko Tomaš, Nenad Joldeski, Đoko Zdraveski, Milena Marković, Biljana Stojanovska, Mehmed Begić…

Gde možemo da Vas gledamo? Koja Vam je predstava omiljena?

Valentina: Akademsko pozorište, Narodno pozorište, a uskoro i na malim ekranima. Aktuelna je predstava Mamin dašak u svemiru u režiji Dušana Matejića. Naime, osim mnogobrojnih nagrada koje je naša predstava osvojila na festivalima širom Srbije, trenutno se našla i u izboru od 14 najboljih predstava u Srbiji, po redakciji hocupozoriste.rs. U Narodnom igram u mjuziklu Cigani lete u nebo u režiji Desimira Stanojevića. Moja omiljena je Stand AP Serbie u režiji Vladimira Cvejića, međutim, ta predstava od sledeće sezone neće biti na repertoaru. Poslednji put smo je odigrali u Liježu.

Ključne reči: Valentina Baktijarević , promocija knjige , promocija knjige pesama , Između , poezija , intervju , kultura ,

Foto galerija

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.