Čovek protiv prirode − unapred izgubljena bitka ili test za nagon za opstankom?

Aleksa Anđelić 2019.
Komentari

Prirodne katastrofe predstavljaju nešto sa čime se ljudi širom sveta susreću svakoga dana. Svedoci smo globalnog zagrevanja, čije su posledice sve češće i opasnije nepogode. Više nije čudno videti tornado u Evropi, sneg u maju i veoma visoke temperature u novembru. Razorni zemljotresi, poplave, vulkanske erupcije, uragani, lavine, smrtonosni virusi, pa čak i udari kometa i meteora i invazije vanzemaljaca često su bili inspiracija filmskim stvaraocima. Mnogo puta gledali smo rušenje statue Hrista Spasitelja u Brazilu, Golden gejta, Big Bena, Kipa slobode, Bele kuće, Obiliska, holivudskog znaka, kao i razaranje svetskih metropola. Bilo da se prikazuju na malom ekranu ili bioskopskom platnu, filmovi katastrofe uvek privlače pažnju publike.

Film 2012. / Foto: www.image.tmdb.org

U filmovima ovog podžanra akcionih filmova radnju često čine melodramatični elementi, koji doprinose poistovećivanju sa žrtvama. Potresne priče neophodne su da bi se osvojila pažnja publike, naročito njenog sentimentalnog dela. Katastrofa se koristi kao test koji ljubav i ljudskost dovodi u pitanje. Zbog toga, neretko možemo videti bračne partnere koji su pred razvodom, ali ih nepogoda ponovo spaja. Takođe, uobičajeno je prikazivanje oca i ćerke koji nisu u dobrim odnosima, kao i prikazivanje disfunkcionalnih porodica, koje katastrofa ponovo zbližava. Osim karakterističnih radnji i snažnih vizuelnih efekata, ono što odlikuje ovakve filmove jeste forsiranje činjenice da su pred prirodom svi jednaki. U nastavku je lista najboljih i najpopularnijih filmova ove vrste.

Mnogima je poznata priča o biblijskom potopu, kada je kiša padala 40 dana i noći. Nju je 2014. godine oživeo Daren Aronofski u filmu Noje (Noah). Iako je do sada ekranizovana nekoliko puta, ova priča je uvek zanimljiva. Izabran od Boga, Noje gradi barku kako bi svoju porodicu i sebe, zajedno sa predstavnicima svih životnjskih vrsta, spasao od potopa. Još jedno zanimljivo ostvarenje, čija se radnja odvija u Rimskom carstvu 79. godine naše ere, predstavlja priču o vulkanu Vezuv, za koji se verovalo da je obična planina. Međutim, on je proradio i uništio Pompeju. Iako je fokus Pompeje (Pompeii) na zabranjenoj ljubavi između devojke i mladića koji pripadaju različitim klasama, čime podseća na Titanik, nije zanemaren ni istorijski deo priče o Pompeji. Reditelj Paul V. S. Anderson 2014. godine je na zanimljiv način oživeo priču o ovom legendarnom gradu.

empireonline

Pompeja; Foto: empireonline.com

Inspirisan romanom Posejdonova avantura (The Poseidon adventure) Pola Galika, reditelj Ronald Nim je 1972. godine snimio istoimeni film. Proslava na prekookeanskom brodu pretvorila se u horor, kada je džinovski talas prevrnuo brod. Grupa putnika pokušava da se probije do dna broda, koji je sada iznad površine, kako bi se spasila. Ovaj nekada veoma popularan film doživeo je 2006. godine rimejk pod nazivom Posejdon (Poseidon), u režiji Volfganga Petersona. Priča je ista kao i u originalnoj verziji filma. Kada je reč o pomorskim nesrećama, nikako ne treba zaboraviti Titanik (Titanic) Džejmsa Kamerona iz 1997. godine. Iako nije klasični film katastrofe, svakako je jedan od najboljih i najpopularnijih.

Danteov vrh (Dante’s peak) jeste gradić u kome se odigrava radnja istoimenog filma Rodžera Donaldsona iz 1997. godine. Nekoliko neobičnih pojava i zemljotresa ukazuju na moguću erupciju obližnjeg naizgled ugašenog vulkana. Iako je gradonačelnik dobio upozorenje od stručnjaka za vulkane, evakuacija nije obavljena. Dan će postati noć, vazduh će se pretvoriti u vatru, a asfalt će nestajati zbog usijane lave. Radnja filma Vulkan (Volcano) iz 1997. godine, koji je režirao Mik Džekson, odvija se u Los Anđelesu, svetskoj prestonici zabave. Raskošu i luksuzu preti otvor u zemljinoj kori, koji je pokrenuo erupciju vulkana. Stanovnici ovog grada moraju da se suoče sa užarenom bujicom smrtonosne lave. Najpopularniji film devedesetih o prirodnim nepogodama, osim Vulkana, svakako je i Tornado (Twister) Jana de Bonta iz 1996. godine. Prve scene filma smeštene su u 1969. godinu, kada vrtlog usisa oca male Džo. Dalja radnja teče nekoliko decenija kasnije. Džo je postala naučnica koja radi na proučavanju tornada i pronalaženju metoda za rano suzbijanje. Ona traga za podacima koje je moguće dobiti uz pomoć sonde, koja se upotrebljava u središtu vrtloga.

wall.alphacoders com

Posejdon; Foto: wall.alphacoders.com

Zemljotres (Eartquake) Marka Robsona iz 1974. godine bio je jedan od najpopularnijih filmova ovog žanra kada se pojavio. Film prati živote troje ljudi pre i posle zemljotresa u Los Anđelesu. Iako su sedamdesetete izrodile veliki broj filmova ovog žanra, nijedan nije nadmašio uspeh Zemljotresa. Zemljino unutrašnje jezgro prestalo je da se rotira iz nepoznatih razloga, zbog čega elektromagnetno polje planete postaje nestabilno. U celom svetu dešavaju se dramatični događaji. Kako bi rešili problem, vladini i vojni zvaničnici šalju poznatog geofizičara i tim najboljih svetskih naučnika u zemljino jezgro. Oni moraju da detoniraju nuklearnu bombu, kako bi reaktivirali jezgro. Jezgro (In the core) jeste film Džona Amijela iz 2003. godine, koji šalje jasnu poruku o nužnosti odgovornijeg ponašanja prema našoj planeti.

Verovatno svima dobro poznato ostvarenje pod nazivom Dan posle sutra (The day after tomorrow) snimljeno je 2004. godine u režiji Rolanda Emeriha. Novo ledeno doba praćeno je iznenadnim erupcijama vulkana, snažnim vetrovima, zemljotresima, polavama i plimskim talasima. Šačica preživelih i sakrivenih u jednoj biblioteci na Menhetnu mora ostati unutra dok ne stignu spasioci. Od reditelja Poslednje ekskurzije Stivena Kvala 2014. godine stigao je film U srcu oluje (Into the storm). Serija neočekivanih tornada pogodila je Silverston. Dok stanovnici pokušavaju da pronađu sigurno sklonište, stručnjaci upozoravaju da najgore tek sledi. Lovci na oluje, avanturisti i obični građani ovog američkog gradića dokumentuju na različite načine najveću oluju koja je zadesila Ameriku.

Climate State

Dan posle sutra; Foto: climatestate.com

Film Rolanda Emeriha 2012. iz 2009. godine prikazuje katastrofalne događaje koji su povezani sa završetkom kalendara drevnih Maja. Zemljino jezgro je usled solarne oluje doživelo pomeranje magnetnih polova, što izaziva niz prirodnih katastrofa širom sveta. Pomeranje tektonskih ploča uzrokuje zemljotrese i cunamije. Film bi se mogao opisati i kao moderni biblijski potop, jer su za preživljavanje napravljeni brodovi, a ljudi koji imaju pravo da se ukrcaju biraju se prema debljini novčanika. U središtu radnje je obična američka porodica. Reditelj Bred Pejton je 2015. godine filmom San Andreas osvežio ovaj popularni podžanr. Priča je utemeljena na ideji o tome šta bi moglo pogoditi stanovnike Kalifornije ako bi se pukotina u Zemlji aktivirala. Veoma snažni tektonski poremećaji dovode do kataklizmi, razarajući sve pred sobom.

Nemoguće (The Impossible) jeste film Huana Antonia Bajona, koji je baziran na istinitoj priči o cunamiju u Indijskom okeanu koji je odneo 230.000 života. Ovo filmsko ostvarenje iz 2012. godine prikazuje razaranja tropskog ostrva iz perspektive žrtava. Radnja prati petočlanu porodicu koja je došla na ostrvo kako bi proslavila Božić. Njihovi su se životi, kao i životi na hiljade drugih ljudi, rano ujutru 24. decembra 2004. godine pretvorili u pakao. Iako filmovi katastrofa uglavnom obiluju specijalnim efektima razaranja, ukazujući na materijalnu štetu, ova priča ukazuje na to da životi ljudi koji su preživeli nesreću nikada više neće biti isti. Rusko-jermenski film Zemljotres (Zemletryasenie) iz 2016. godine, koji je režirao Sarik Andresijan, zasnovan je na isitnitoj priči o zemljotresu u Jermeniji 1988. godine. Glavnu temu predstavljaju deca i njihovo preživljavanje. Za razliku od većine sličnih filmova, ovaj govori i o pljačkama, kolapsima i društvenim stigmama.

MV5BMmM3ZDJkMGUtMzYxMi00NmEwLWI5MGUtYzkzN2ExZGY2YTY0XkEyXkFqcGdeQXVyMzQzMTUyMTU. V1

Zemljotres; Foto: imdb.com

Oni koji ne vole holivudske blokbastere i američku produkciju mogu odgledati dva odlična filma koja dolaze iz Norveške. Talas (Bølgen) jeste ostvarenje Roar Utaga iz 2015. godine. Priča je smeštena u jednom turističkom mestu na zapadu Norveške, koje odlikuje raskošna priroda. Međutim, upravo priroda je i najveći neprijatelj tom mestu. Centralni turistički kompleks nalazi se u samoj uvali planine Akerneset, što predstavlja izuzetno ugroženo područje prilikom podrhtavanja tla. Ovaj film bio je i norveški kandidat za Oskara. Od reditelja Johana Andreasa Andersena stiže film Zemljotres (Skjelvet) iz 2018. godine, koji je nastavak Talasa. Radnja se odvija tri godine kasnije. Jak zemljotres uništava Olimpijsku kuću u Oslu, najveću norvešku instituciju za izvođačku umetnost.

Iako su ovakva filmska i serijska ostvarenja veoma popularna, kod ljudi i dalje ne postoji svest o tome da globalno zagrevanje nije fiktivna već realna stvar koja nam se događa i da treba da sačuvamo prirodu, koja se sve više brani od našeg nemara. Nadamo da nas u skorije vreme neće zadesiti sudbina iz nekog od navedenih filmova.

Ključne reči: preporuka nedelje , preporuka filma , film , filmovi , katastrofa , globalno zagrevanje , kultura ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.