Gorica Popović: Na uspeh stavljam zapetu, a ne tačku

Sonja Stefanović 2019.
Komentari

Film Delirijum tremens sinoć je premijerno predstavljen niškoj publici na Festivalu glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma koji je otvoren po 54. put na Letnjoj pozornici. Glavni glumci ovog filma su se pre premijere, kao i posle nje, poklonili publici, koja ih je više puta pozdravila velikim aplauzima.

Foto: Aleksandar Đokić

Novo filmsko ostvarenje srpskog reditelja i scenariste Gorana Markovića govori o slavnom glumcu Dagiju koji pomoću alkohola pokušava da izdrži ogroman pritisak života i rada. Vremenom, on upada u alkoholno ludilo, završava u bolnici i kroz niz komičnih situacija pokušava da nađe izlaz, družeći se pritom sa bolesnicima iz sobe. Ovaj film je snimljen nakon uspeha istoimene pozorišne predstave Beogradskog dramskog pozorišta i posvećen je glumcu Predragu Peci Ejdusu. Glavne uloge u ovoj tragikomičnoj drami tumače Tihomir Stanić, Gorica Popović, Anita Mančić, Dragan PetrovićIgor Đorđević i mnogi drugi. Ovogodišnja dobitnica nagrade Pavle Vuisić i Žanka Stokić, Gorica Popović, koja u filmu tumači lik supruge Bebe, govorila je za naš list o samom filmu i o karijeri.

Imali ste prilku da uživo vidite reakciju publike na film, kakva su Vaša očekivanja u vezi sa televizijskom premijerom koja sledi?

Gorica Popović: Mislim da će ovo biti jako gledano. Goran je jedan reditelj koji ume da nađe sjajan odnos između bioskopskog i umetničkog filma. Miislim da ovo ima kvalitete i bioskopskog i umetničkog filma, pa će takva biti i serija od četiri epizode, sigurna sam. Biće još duhovitija i biće puno više materijala. Mi koji znamo i koji smo snimali stalno se žalimo što nije ušlo u film ovo ili ono, ali videćete, serija će biti jako dobra.

Filmska priča govori o čestoj društvenoj pojavi to jest, o alkoholizmu, samo ovog puta u glumačkim krugovima. Šta nam film poručuje?

Gorica Popović: Alkoholizam je jedna opšta i negativna pojava u raznim društvenim krugovima i strukturama, tako da kažem. Možda se ona češće i više vidi zato što su glumci izloženiji. Prosto, glumac je čovek koji radi sa emocijama, koji se mnogo troši i sam je sebi instrument, tako da je teško. Ljudi mnogo toga teško podnose, pa onda odu u alkohol, neku depresiju ili se slome. Naravno da je to nešto negativno. Čovek mora sam sebi da nađe neku snagu i motive, da ide i bez tih dodatnih pomagala.

DSC_0125.JPG

Foto: Aleksandar Đokić

Šta ste pomislili kada ste prvi put pročitali scenario?

Gorica Popović: Pomislila sam na Pecu. Zato što je meni Peca Ejdus tog leta, pre snimanja, govorio da će to da radi, a ja sam videla da je bolestan. Mi smo bili na jednoj manifestaciji, a ja tada nisam znala da sam bila u kombinaciji da igram to. Kad sam pročitala scenario, shvatila sam da mi je jako žao zbog toga što on neće moći da igra, jer je već bio jako bolestan. To mi je bio neki prvi utisak. Onda smo svi bili motivisani da sve to ispadne kako treba, baš zbog njega.

Jeste li se dvoumili oko prihvatanja uloge?

Gorica Popović: Ne, apsolutno. Pogotovu kad vas pozove Goran Marković, tu nema dvoumljenja.

Ove godine ste dobitnica i nagrade Pavle Vuisić. Kakva su Vaša osećanja posle uručene nagrade?

Gorica Popović: Svako sanja da dostigne vrhunac u onome čime se bavi, je l’? Tako da ja posle svih ovih godina, a mnogo je godina otkako sam završila akademiju i kako sam ušla u ovaj svet, mogu samo da budem prezadovoljna i srećna i da sebi kažem da nisam uzalud radila, nisam se uzalud trošila. Naravno da sam srećna, pogotovu što tu nagradu dodeljuju kolege glumci. Dobila sam i nagradu Žanku Stokić ove godine. Tako da puno radim i puno igram.

DSC_0141.JPG

Foto: Aleksandar Đokić

Teatar ili filmsko platno?

Gorica Popović: Sve ima svoje specifičnosti. Volim kad snimam. To je jedna porodica na novom prostoru. A opet, pozorište je jedna velika porodica i svake večeri susret sa publikom je razmenom emocija. Ne bih mogla da se odlučim šta mi je draže.

Kakvi su Vam dalji poslovni planovi?

Gorica Popović: Evo, trenutno snimamo jednu novu divnu seriju, za sledeću godinu. Već početkom sledeće godine još jednu seriju ću snimati, gde imam vrlo veliku ulogu. Rekla sam ja da ne stavljam tačku, nego zapetu. Idemo dalje. Nagrade su divne, one gode sujeti, gode čoveku, ali jednostavno, one nisu najvažnija stvar.

Ključne reči: kultura , 54 Filmski susreti , intevju , gorica popović , Delirijum tremens , film ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.