Dragan Vujić Vujke: Poezija je produžena ruka glume

Aleksa Anđelić 2019.
Komentari

Projekcija filma Psi umiru sami sinoć je održana na Letnjoj pozornici.  Od ekipe filma publika je mogla da vidi reditelja Nikolu Petrovića, producentkinju Isidoru Nikić i glumce Dragana Vujića Vujketa i Jovana Jelisavčić, koji su učestvovali i u obraćanju medijima. Osim njih, niškoj publici četvrte večeri 54. Filmskih susreta poklonile su se i glumice Draginja Mileusnić i Mina Obradović. Za glumca večeri izabran je Todor Jovanović, junak filma Taksi bluz.

Deo ekipe filma Psi umiru sami / Foto: Nevena Ivanović

Radnja filma prati Viktora, nekadašnjeg radnika programerske filme, koji se iz prestonice sa svojim psom Aresom preselio na Taru. Njegov mir narušiće Milica, koja ima zadatak da istražuje ekološke probleme Tare i koja je od samog početka tajnovita. Paralelno, u Beogradu ubijen je Viktorov bivši šef, a slučaj dobija inspektor pred penzijom Goran Marković. Pored rešavanja poslednjeg slučajeva inspektor Mirković pokušava da popravi odnose sa ćerkom koju nije video petnaest godina. Uloge u filmu tumače: Srđan Petrović, Dragan Vujić Vujke, Draginja Mileusnić, Miloš Timotijević, Srđan Žika Todorović, Jovan Jelisavčić, Nikola Šurbanović, Mina Obradović i Andrej Šepetkovski. Bili smo u prilici da o filmu, snovima, poeziji i planovima za budućnost razgovaramo sa glumcem Draganom Vujićem Vujketom.

Kako ste zadovoljni reakcijama publike na film?

Dragan: Sinoć sam čuo, dobio infromaciju, da je drugi film negde što se tiče posete publike i reakcije u manjku iz prostog razloga što su to radni dani i što je festival, ali sinoć je bilo pa skoro pola Tvrđave i negde su iskrenim aplauzom pozdravili ekipu. Zadovoljstvo je ipak kad uradiš ovakav film, koji je negde mali film, koji je negde autorski, što gledajući ta zadovoljna lica negde shvatiš da si imao kulturnu misiju da tim ljudima predočiš jednu temu i jednu problematiku koja nije tako česta kod nas, a neobično je urađena. To je većina ljudi koja se bavi filmom rekla da podseća na norveški noar film. I s te strane, kad dođeš bez prevelikih ambicija i uđeš u dvanaest filmova koji se prikazuju na Tvrđavi samim tim je naš zadatak negde ispunjen, a s druge strane gledajući te mlade ljude koji se prvi put emituju sa ekrana imaš zadovoljstvo da deliš sa tim mladim i talentomanim ljudima kadar, a kad pogledaš koliko je iza toga i šta je sve urađeno da bi se ovaj film pojavio i na Tvrđavi zadovoljstvo je veće.

pus 13

Deo ekipe filma Psi umiru sami na konferenciji za medije; Foto: Aleksa Anđelić

U filmu igrate ulogu koja se razlikuje od svih prethodnih koje ste igrali. Koliko Vam je inspektor Goran Mirković bio izazov? Kako ste se pripremali?

Dragan: Ja sam razgovarao sa nekim inspektori ma. Čak smo snimali scene i u zatvoru tako da sam i tamo stigao da se sa nekim inspektorom konsultujem. Negde sam pokušao da tog čoveka napravim od krvi i mesa, da on ne bude negde ono što prave Amerikanci tipa Prljavog Harija, neka ta varijanra da on uvek mora da ima tu neku prepreku da bi došao do realizacije i da se to obično dešava na kraju filma. Ne, ja sam negde ponukan time pokušao da Dragana Vujića Vujketa stavim u kontekst policijskog inspektora, jer ja zaista nemam nikakvih ni bližih ni daljih kontakata na temu čoveka koji se bavi tim poslom, i onda sam na negde u funkciji rada i u funkciji toga što smo snimali saznavao u hodu neke stvari i to smo pokušavali da sprovedemo u delo. Prvi put sam ušao u obdukcionu salu, ulazio sam u Centralnom zatvoru u ćeliju. Negde prvi put se susretnem sa takvim stvarima koje nisu nama koji se bavimo filmom prijemčive, a kamoli ljudima koji su običan svet i koji nemaju priliku da vide. To su neki ekstremi na koje moraš da se navikneš. U obdukcionoj sali se niko ne oseća prijatno, ali okolnosti su bile takve da smo imali zahtevnu scenu. Uglavnom, rad na inspektoru Mirkoviću je bio dijemetralno suprotno od svega što sam do sad radio i negde izazov da sebe predstavim u nekom drugom delu i da pokažem publici i tim filmskim ljudima da imam i nešto drugo da pokažem. Mislim da je moj cilj bio da ovo sve o čemu sada pričamo sprovedemo do kraja da bi narod imao uvid o tome.

Kako je bilo raditi sa rediteljem debitantom i glumcima debitantima? Šta ste ih savetovali?

Dragan: Ja sam se postavio u tom smislu kao čovek koji je glumac, koji je dobio indikacije od reditelja u vidu scenarija, u vidu dogovora pred kadar i tu smo vrlo poštovali tu hijerarhiju. S tim što sam ja zahvaljujući okolnostima dobio svu glumačku slobodu od reditelja Nikole Petrovića da neke svoje glumačke zamisli i zadatke sprovedem. Tako da većinu kadrova je on osmislio tehnički, a ja sam glumački ispunajvao i ja sam zadovoljan. Kada bih ocenjivao taj rad, neka jaka devetka bi bila.

pus 3

Deo ekipe filma Psi umiru sami; Foto: Nevena Ivanović

Dosta upečatljivih i potresnih scena se prepliće kroz film. Koja je za vas bila najpotresnija i najizazovnija?

Dragan: Ćerka i ja na reci, kada on kaže: Ne znam ni da li imaš dečka, ni šta studiraš. Ja nisam roditelj, ali sam se u tom trenutku zaista poistovetio. Taj kadar smo snimili iz prvog tejka, jer je i meni i njoj posle tog prvog kadra koji je trajao podosta izgledalo kao da smo utovarivali kamion cementa. Jako je teško to doneti, a da ne bude da se film snima na parče. Mi smo imali tu emociju, morali smo da je držimo jedno dva sata, da bi to kad se sastavlja u montaži bila jedna kompaktna celina i da pomognemo i reditelju i montažeru da bude kvalitetno i istinito pre svega, jer ono što sam rekao suština glume verujem ti – ne verujem ti.

Film prati balada Nevene Božović Prazni snovi. Koliko Vam je bilo teško da Vaše snove pretvorite u realnost?

Dragan: Inspektor sam po sebi ima neke dileme i probleme koje proživljava sam, živeći sam i funkcionišući sam, do trenutka kada dok se ta ćerka posle petnaest godina ne pojavi. Film negde i nosi tu tugu, jer on kupujući taj poklon za ćerku prenebregava činjenicu da treba da se vidi sa njom i da treba taj poklon da joj da. Vidi na televiziji tog zločinca i prenebregava činjenicu da je taj odnos sa ćerkom krucijalan, ali opet posao je posao a njegovi prazni snovi, pusti snovi, negde tu talasaju, vibriraju i ostaju nedorečeni. Negde smo to i hteli da pokažemo da nije ni crno ni belo, nego da titramo u toj varijanti kao intencija ka tome da je sve to život, kao deo priče koja noseći u sebi jednu tugu, jednu setu, jednu njegovo nezadovoljstvo što se kroz život borio time što je radio po dvadeset sati. Jedna vrlo kompleksna uloga, jer snimati glumca što se kaže da imaš funkciju, da si neko ko proživljava to, jako je teško doneti to tim ćutanjima, tim pauzama. Drago mi je što publika ipak ima dobar pelcer da to oseti. Ovo je neobičan film i zadovoljstvo je raditi i takve stvari. Zato što čovek kad sublimira šta se sve snima, ovo je toliko različito, negde kažeš da samim tim što je različito negde smo i mi pokazali da možemo drugačije. 

pus 18

Dragan Vujić Vujke; Foto: Aleksa Anđelić

Vi ste definitivno obeležili detinjstva mnoge dece time što ste pozajmljivali glasa brojnim junacima animiranih i crtanih filmova. Bili ste: Plašljivi lav, Patak Dača, Šrek, Gargamel, Gabumon, Blinki Bil... Šta je primarno za uspeh u sinhronizaciji, u čemu ste među najboljima u Srbiji?

Dragan: Hvala na tome. Pa negde ono što sam rekao verujem – ne verujem. Gluma u mikrofon, glasom, je moraš da doneseš nešto što je crtano, a da toj deci kroz artikulaciju, kroz dikciju i kroz glumačku radnju stvoriš neku bazu da bi oni imali predstavu o tome šta je kvalitetno glumački. Radio sam skoro neki CV za knjigu i kad pogledam da iza sebe imam oko šezdesetak filmova i oko dvesta serija koje sam nadsinhronizovao, mislim da sad dolazi vreme nekih drugih, mlađih, talentovanih ljudi, a da ću se ja pojavljivati s vremena na vreme čisto da tu decu, koja sada i nisu više deca, jer to je nekih 25 godina mog rada, sretnem na ulici, pošto što mi se dešavalo. Skoro me je sreo jedan momak koji ima tridesetak godina i kaže: Hvala Vam što ste mi ulepšali detinjstvo. To su neke mnogo lepe stvari i ne postoji novac kojima može da se plati takva vrsta iskrenosti i neko sa kim ste živeli zajedno život – on je živeo svoj detinji život, a ja sam oživeo nekog učitelja koji ih je upućivao na te stvari zahvaljujući tim animacijama, koje su negde u tom domenu njima predstavljale kamen temeljac i za svoje privatno ponašanje i za ljude koji se bave ovim poslom negde inicijaciju. Zaista mi je zadovoljstvo što sam u toj kulturnoj misiji zajedno sa još nekim svojim kolegama došao do nečega da ljudi vrednuju na ovako visok način kao što ste vi. Hvala vam.

Pište poeziju. Prvu zbirku pesama napisali ste 1981, ako se ne varam. Odakle ljubav prema poeziji? 

Dragan: Prvu pesmu sam napisao 1981, a izdao sam zbirku pre pet godina. To je negde taj inspektor Mirković koji je sve vreme bio u meni on se plasirao kroz film, ali poeziju kod nas pišu uglavnom ljudi koji doživljavaju neke stvari. Ovo je ljubavna poezija i to autobiografska. Jako je teško kada to napišete i posle izvesnog vremena da to nekome prezentujete, da publika oseti tu emociju koju ste imali kad ste to pisali, a samim tim dok govorite to onda je još teža stvar da ubedite te ljude da je poezija produžena ruka glume, jer ti moraš negde tu poeziju da doneseš. Kod nas nema mnogo takvih. Bilu su izvandredni: Miša Žutić, Miša Janketić, veliki Petar Kralj i Stevo Žigon. Ako je budem ušao u prvih 50, ja ću biti zadovoljan zato što poezija je sama po sebi jedan balon koji kad ga ne trošiš, kad ne pišeš, kad ga ne upotrebljavaš, on se izduva. Nisam dugo ništa napisao, jer imao sam i druge poslove. Za ovo to nije pijaca, to nije po narudžbini, to je negde po osećaju i da te misli putem olovke ili putem kompjutera bacaš na ekran ili papir. Čini mi se da ljudi sa ovolikom kilometražom koju ja imam mogu da budu u ljubavi sa poezijom. Pisati poeziju po svaku cenu mislim da nema nikakve svrhe.

pus 12

Dragan Vujić u razgovoru za SDL; Foto: Nevena Ivanović

Kakvi su Vaši planovi za budućnost? Gde ćemo moći da Vas gledamo?

Dragan: Za sada moram da napravim jednu pauzu, poveliku, jer juče mi je bio prvi slobodan dan posle dve godine. Negde je ta činjenica meni zadatak i obaveza da sebe malo spustim, da sednem malo na klupu, da gledam i slušam tišinu i da uživam u svom Dorćolu i u činjenici da je ovo što je iza mene, kao što je Kralj lavova, Psi umiru sami i još nekoliko projekta koji tek treba da budu, da je deo te neke moje ogrlice zvana karijera od 33 godine. Isus je imao 33 godine života, a ja ima 33 godine karijere. Negde što kaže Hemfri Bograt Mislim da je ovo početak jednog divnog prijateljstva sa tišinom i da ću jedan izvestan period sad otići u vigvam da sebe malo napunim i da sa ovim mojim godinama krenem u neke druge stvari. Ali u svakom slučaju me raduje činjenica da jutru kad se probudiš kažeš: E, fino, super, živ sam. Čika Bogo, hvala ti. Druga stvar je činjenica da sam radostan što radim posao koji volim i trudim se da svojim nekim glumačkim angažmanom i uopšte angažmanom u kulturi, ostavim neki trag iza sebe za neke godine i da će neko da se seti nekog Dragana Vujića koji je radio i Psi umiru sami, i sinhronizacije, i Bele lađe, i milion nekih drugih stvari. Negde je zadovoljstvo što posle mnogo godina mog bivstvovanja, pre nego što sam upisao akademiju, neke stvari polako izlaze na površinu i ja sam negde što kaže Bora Čorba: Vrlo, vrlo, zadovoljan tip.

Koji savet biste dali mladima koji bi želeli da se bave glumom?

Dragan: Da ne razmišljaju o tome da treba da upišu fakultet samo da bi bili popularni, a to što rade da rade sa emocijom, sa istinom i da imaju maštu i veru. To su osnovne stvari. Mnogo kreativnih ljudi ima dosta šta da kaže, ali ta crvena linija treba kao u termometru da postoji. Ali kažem osnovno je sve imati zadatak da radiš emotivno, iz duše i da to preneseš na platno ili sa scene, da ljudi posle odigrane projekcije ili završene predstave odu kući zadovoljni jer sam ja lagao dva sata da sam Skar ili da sam inspektor ili da sam Bili Flin u Čikagu. Dobra je stvar da kada narod izađe zadovoljan, kažeš uspeli smo.

Ključne reči: dragan vujović vujke , kultura , filmski susreti 2019 , intervju , glumac , Vujke ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.