Predstava „Roman o Londonu” – priča o karakteru

Sonja Stefanović 2019.
Komentari

Predstava Beogradskog dramskog pozorišta i Beo art-a, Roman o Londonu, odigrana je 10. novembra u Narodnom pozorištu. Adaptirano književno delo Miloša Crnjanskog publici su predstavili Milan Marić, Milica Zarić, Branko Cvejić, Ivana Nikolić, Ljubinka Klarić, Srđan Dedić, Aleksandar Vučković i Milan Čučilović.

Foto: Aleksandra Krstić

U centru radnje je Rjepnin (Milan Marić) koji je posle Drugog svetskog rata došao u London sa Poljacima. Zbog svoje nacionalnosti on nema posao i nalazi se na margini društva. Postaje simbol za građanina drugog reda, pa čak i za čoveka koji se javlja kao greška u londonskoj birokratiji. I pored njegovog obrazovanja, nema izgleda da će mu država naći posao, te je ovo naročit prikaz jednog ideološkog sistema koji će vas prepoznati samo ako postanete njegov član. Njegova supruga Nađa (Milica Zarić) izdržava ih od prodavanja platnenih lutaka koje je vreme pregazilo, jer se na evropskom tržištu već nalaze lutke koje govore. Uigrana glumačka ekipa prenosi emociju i održava pažnju novim replikama koje su gradacijski naslagane tako da do kraja predstave dolazimo do vrhunca dinamičnosti radnje. Scenografijom u većem delu upravljaju glumci, te se žive promene odigravaju pred očima publike. Kostimografija na vešt i suptilan način oslikava karakter svakog lika i takođe verno ukazuje na klasne razlike, pa su svi efekti uklopljeni.

Predstava prenosi dublju misao o poziciji emigranta u stranoj sredini, o bitnim razlozima za selidbu, a sve vreme i o emotivnoj, duhovnoj i egzistencijalnoj borbi koju vodi sa sobom i sa drugima osoba naterana na život van svoje zemlje. Ideja na koju se poziva glavni akter jeste da je prirodno živeti u svojoj zemlji, to je ono što vas čini posebnim i ponosnim. Neprirodno je biti udaljen od onoga što nosite u genima i srcu. Uslovi života u tuđini postaju surovi, razarajući po golu egzistenciju i po duševno zdravlje. Ova priča je dokaz da čovek može i mora da zadrži dostojanstvo i pravičnost naspram sveta u kojem živi, kao i ljubav prema ljudima, posebno ljubav prema matičnoj zemlji. Glavni lik ne poginje glavu ni pred kim i ima decidirano mišljenje da principi određuju čoveka kao jedinku koja se ne želi utopiti u moralno otupelom društvu. Nikakvo političko uređenje ne može da natera jednog jakog čoveka da ne voli domovinu, ali ni da mrzi druge zemlje. 

Ostati nepokolebljivo odmeren, protivan svakom nehumanom predlogu, besu i nasilju u odnosu na svoj narod, ali i na druge narode, ostati nepotkupljiv i kada glad kuca na vrata − čini jednu ljudsku auru svetlijom nego inače. Sve to vrbovanje kojem se on odupire izraz je ideološki obojenih ljudi, koji njega ne žele, a povrh svega, ne mogu da shvate. Od racionalnosti se ne smemo udaljiti, jer je ona spas za najkritičnije trenutke, kada se ono nagonsko budi u nama.

Na kraju se postavlja pitanje − koja je cena dostojanstva?

Ključne reči: kultura , predstava , roman o londonu , Crnjanski , knjiga , Beo Art , narodno pozorište , kritika , karakter , priča ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.