Feđa Stojanović: Verujte u sebe i nadajte se da će doći neko bolje vreme

Aca Cvetković 2019.
Komentari

Na sceni Narodnog pozorišta 26. novembra je odigrana predstava Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo u režiji Erola Kadića. Ovaj komad prikazuje dvoje ljudi koji se upoznaju u vozu i doživljavaju ljubav na prvi pogled, a ulogu Borke Barjakteravić i Milića Barjakteravića tumačili su Neda Arnanić i Feđa Stojanović.

Foto: Emilija Kostić

Početna radnja odvija se u vozu, na relaciji Niš − Stalać − Paraćin − Beograd, gde se sreću dva na prvi pogled nespojiva sveta. Cilj predstave je da pruži dokaz da je ljubav glavni pokretač života. Komad je u izvedbi JugoArt-a iz Beograda i rađen je po tekstu Milana Raleta Nikolića. Nakon predstave, glumac Feđa Stojanović govorio je za Studentski dnevni list o svojoj karijeri, dosadašnjim ulogama i uspomenama iz detinjstva.

Kako ste zadovoljni izvođenjem i reakcijama publike na predstavu?

Feđa: Ja baš volim ovu predstavu. Puno smo igrali i u zemlji i u inostranstvu i svuda su slične rakcije, jer je ova priča duhovita i topla, te lako nađe put do gledalaca. S obzirom na to da niška publika ima pozorište, reakcije su onakve kakve smo i očekivali – dobre, jer svaki grad koji ima pozorište, ima i publiku koju reaguje na pravi način.

Koliko je bitno da glumci probude u sebi ono što im je čak i nepoznato kako bi na sceni svoju ulogu izneli kako treba?

Feđa: Mi smo glumci i moramo da proniknemo u likove koje tumačimo. To nema nikakve veze sa našim životima. Svaki čovek ima hiljadu tajni u sebi koje ne prepoznaje, a mi glumci imamo tu neku privilegiju da tumačeći razne likove pronađemo sebe. To nam je profesija. Ako radim neke likove koji su van mog iskustva, moram da pročitam nešto više o njima.

U kojoj meri je život Vašeg lika u predstavi sličan Vašem privatnom životu?

Feđa: Nije sličan uopšte. On je pre svega iz drugog miljea. Ja sam gradsko dete, a on je čovek sa sela. Ono što je blisko nama dvojici jeste to što želimo komunikaciju sa ljudima i uspostavljamo komunikaciju − svako na svoj način. Ta neka ljubav je vanvremenska i važi za sve ljude na svetu.

Kakvu poruku želite da prenesete kroz lik Milića Barjaktarevića?

Feđa: Moja poruka kroz ovu predstava je da nikada ne gubite nadu. Nada uvek postoji i nemojte nikada da bacite sebe u nepotrebne depresije, nego verujte u sebe i nadajte se da će doći neko bolje vreme i neki ljudi koji će vam odgovarati i koje ćete možda i voleti.

78049849 874949326234996 585487046982762496 n

Foto: Emilija Kostić

Smatrate li da današnja omladina ljubav shvata zdravo za gotovo?

Feđa: Iskreno, ja ne razumem kako se danas mladi zaljubljuju. Svi nešto gledaju u te telefone, šalju neke poruke. Mi smo umeli da biramo devojku, da priđemo devojci koja nam se dopada i pozovemo na igru. Kada sam moju ćerku pitao da li dolazi neko da je bira kada izađe do kafića, rekla mi je da živim u kamenom dobu. Ali, mislim da nisam od onih matorih ljudi koji gledaju negativno na to kako se danas deca i mladi ponašaju. Svaka generacija ima svoju priču. Pa, i moja generacija je slušala Beatls-e i Rolling Stones-e i moji roditelji to nisu mogli da razumeju, tako da se trudim da budem negde u skladu sa vremenom i da razumem te mlade ljude. Puno radim sa mladim ljudima i pokušavam da ih razumem koliko mogu. Ne mogu u potpunosti, ali mogu na neki način.

Da li se sećate neke zanimljive situacije iz mladosti ili karijere koju biste mogli da podelite sa nama?

Feđa: Sva moja familija je iz ovih krajeva. Ja sam namerno u ovoj predstavi rekao onom vozaču da je iz Vukmanova, a Vukmanovo je selo pored Niša u kome je rođen moj otac i u koje sam kao dete često odlazio i išao do Elektroindustrije. Išlo se autobusom, a onda još pet kilometara preko brda. Toga se sećam kao najlepšeg dela svog detinjstva. Tamo sam pio vodu iz onih kladenaca i čuvao sam krave i ovce. To je ono što mene užasno povezuje sa ovim krajem, jer sam se uostalom rodio u Aleksincu. Ovom predstavom sam se opet povezao sa ovim krajevima gde sam i ponikao.

Koje uloge su na Vas ostavile najsnažniji utisak?

Feđa: Igrao sam zaista mnogo u pozorištu, dok sam na filmu odigrao možda 15 uloga, nisam nikada brojao, ali ne umem uopšte da izdvojim nešto. Svaku ulogu, čak i one male koje sam igrao na početku karijere, a onda i one velike − volim na svoj način. To je kao kada imate više dece, pa ne možete da izdvojite koje dete više volite. Neke uloge su zahtevale mnogo veći trud nego neke druge, ali sve su mi ostale u sećanju. Imam ogromne dokumentacije šta sam sve igrao, ali mislim da to sve treba da bacim i spalim i da to u stvari ne treba nikome, jer je važno da je to ostalo u meni.

Šta biste poručili mladima koji žele da se bave glumom?

Feđa: U ovoj zemlji je sve manje prilika, ali za glumu je potreban pre svega talenat, onda ogroman rad, vera u sebe i nezaobilazna sreća. Nisu dovoljni samo talenat i rad, morate imati sreću da uđete u prave projekte, da sarađujete sa pravim ljudima, da to bude uspešno i da tako izgradite svoju karijeru.

Šta možemo očekivati od Vas u narednom periodu?

Feđa: Trenutno radim jednu seriju koja se zove Tajkun. U maju ćemo nastaviti da radimo naredne dve-tri sezone serije Istine i laži. U pozorištu trenutno radim jednu novu predstavu, tako da ćete imati prilike puno da me gledate, dosadiću vam (smeh). 

Ključne reči: feđa stojanović , narodno pozorište , predstava , intervju , kultura , izvinjavamo se mnogo se izvinjavamo ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.