Evgenija Stanković: Ljudi pod parolom plemenitosti kriju svoje sebične ciljeve
Radnja predstave fokusirana je na dušu i najdublje oblike psihičkog i emotivnog funkcionisanja čoveka. Autor preispituje poznati mit o Edipu i osvetljava ga iz nove perspektive, pronalazeći uzrok njegove zle sudbine, ne u incestu, već u davnom zločinu njegovog oca Laja. Nakon predstave, glumica Evgenija Stanković, koja tumači ulogu Edipove majke Jokaste, govorila je za Studentski dnevni list o Lajevom kompleksu i samoj predstavi.
Predstavu ste prvi put izveli javno. Šta ste očekivali i jesu li ta očekivanja ispunjena?
Evgenija: Ovo je jedan jako neobičan tekst. Ni sama do sada nisam igrala jednu ovakvu predstavu. Pretpremijera je bila u pitanju i mislim da ćemo tek videti kakve su zapravo reakcije publike. U pitanju je grčka tragedija koja nije rađena na tradicionalan način, te smatram da je određena publika treba gledati i oceniti.
Kako su tekle pripreme za predstavu i da li ste se susreli sa poteškoćama dok ste se spremali?
Evgenija: Moram da priznam da nam je rad bio divan, bez ikakvih problema, jako maštovit i ekipa je izuzetno dobro sarađivala, što je zaista retkost. Jedina poteškoća na koju smo naišli je pronaći način na koji treba izneti sam tekst.
Akcenat je stavljen na Lajev kompleks, a ne Edipov. U kojoj je meri narod danas svestan njegove zastupljenosti i da li ga možda prepoznaju kod njih samih?
Evgenija: Mislim da je svest današnjih ljudi na jako niskom nivou o svakakvim pitanjima. Pitanje je koliko je ljudi uopšte čulo za Lajev kompleks. Dosta je zastupljen, kao i Edipov, a možda čak i više, ali je Edipov kompleks poznatija stvar u narodu. Ljudi bi trebalo da pročitaju i informišu se više o njemu i da preispitaju sami sebe.
Smatrate li da ćete ovom predstavom dopreti do svesti mladih i otvoriti im oči kada je ovaj problem u pitanju?
Evgenija: Nadam se. Pozorište uvek pokušava da pošalje poruku i proširi svest o nečemu, a ovom predstavom pokušavamo uputiti mlade ljude, roditelje i starije da razmisle i vide gde se nalaze.
Predstava Jedan Edip; Foto: Jelena Todorović
Ukoliko decu odmalena učimo tome da svi igraju podjednako važnu ulogu u životu i da je sve prolazno, mislite li da bi ovaj kompleks bio koliko-toliko iskorenjen?
Evgenija: Treba prethodno mnogo drugih stvari iskoreniti i ispraviti da bi se kasnije moglo razmišljati i o ovom problemu.
U predstavi je rečeno da ponekad ne razlikujemo sebičnost od plemenitosti. Koliko ste saglasni sa tim?
Evgenija: Apsolutno sam saglasna sa tim. Ljudi pod parolom plemenitosti zapravo imaju svoje sebične ciljeve.
Sa Vašeg ličnog stanovišta, šta zamerate ulozi koju tumačite i da li ste slične po nečemu?
Evgenija: Kao glumici, moja dužnost je da branim ulogu koju igram, tako da joj ne zameram ništa. I sama sam majka dva sina, ali naravno da mi u privatnom životu i mi na sceni nismo ista bića.
Možete li da nam kažete neku Vašu poruku koja se možda nije našla u predstavi?
Evgenija: Najvažnija poruka jeste sam Lajev kompleks. Naravno, tu je i to da je jako tanka granica između smrti i života − treba razmisliti kako živimo i kako ćemo uopšte živeti posle, ako to posle uopšte postoji.
Šta nam spremate za ubuduće?
Evgenija: Već su u toku pripreme za predstavu Krv crvenog petla. Počele su u Beogradu u Bitef teatru. Predstava je koprodukcija Narodnog pozorišta u Nišu i Narodnog pozorišta u Prištini.
