Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Katarina Marković: Usamljenost je vanvremenska tema naše civilizacije

Jelena Todorović 22.1.2020. Komentari

Predstava Ujka Vanja odigrana je 21. januara u Narodnom pozorištu, u saradnji Hartefakt fonda i Narodnog pozorišta Sterija iz Vršca. Glumci su modernim pristupom približili publici poznato Čehovljevo delo.

Foto: Jovan Živković

Predstava se bavi pitanjima lenjosti i straha od promena, kao i glavnim preprekama svake promene. Poseta vlasnika imanja profesora Serebrjakova izaziva lenjost − svi prestaju da obavljaju uobičajene poslove da bi mu ugađali, a prisustvo njegove supruge Jelene Andrejevne i njena želja za promenom podsećaju ih na propuštene šanse za boljim i ispunjenijim životom. Nakon predstave, glumica Katarina Marković govorila je za Studentski dnevni list o samoj predstavi, konformizmu i lenjosti.

Koliko ste zadovoljni večerašnjim reakcijama publike?

Katarina: Veoma sam zadovoljna reakcijama. Od kada je predstava izašla ovo nam je prvo gostovanje. Za glumca je dobro i važno da se susretne sa novom publikom i vidi kako ona reaguje. 

Šta doživljavate kao osnovnu ideju ove predstave?

Katarina: Pre svega bih izdvojila otuđenost i odsustvo dobre komunikacije. Teme koje smo obradili u predstavi su vanvremenske. Civilizacija još uvek nije uspela da reši ova pitanja. Usamljenost čoveka je vanvremenska tema, bez obzira na to da li je okružen ljudima ili ne. To je vrsta duboke i intimne usamljenosti koju je strašno preživeti.

U kojoj meri se ova interpretacija razlikuje od originalnog Čehovljevog dela?

Katarina: Dramaturški je skraćeno vreme same predstave. Kod nas se radnja odvija u vremenskom okviru od 24 sata. Kod Čehova je to mnogo duži vremenski period. Neke scene su izmenjene upravo iz tog razloga, ali priča nije izgubila svoju vrednost.

Po Vašem mišljenju, koliko danas ljudi podležu lenjosti i konformizmu?

Katarina: Svako od nas je samo čovek. Okolnosti prilagođavaju ljude kako bi se lakše izborili sa današnjim vremenom. Čovek pokušava prevashodno da sačuva sebe. Međutim, svako od nas je drugačiji, tako da ne uspevaju svi da se izbore sa problemima.

83083757 165675554741796 6186311811864723456 n

Predstava Ujka Vanja; Foto: Jovan Živković

Koji bi bio Vaš savet za prevazilaženje lenjosti?

Katarina: Rad, rad i samo rad (smeh). To nije samo ni lenjost, već jedna vrsta letargije koja obuzima čoveka ako na vreme ne krene da se bavi time. U današnje vreme lenjost i letargija su pandan depresiji. Stalno slušamo o tome kako je depresija bolest 21. veka. To je i te kako povezano sa lenjošću.

Junaci se u predstavi susreću sa strahom od promena. Kako se izboriti sa ovim strahom?

Katarina: Neki ne uspevaju da se izbore sa tim strahom. Moj lik u predstavi se ne usuđuje da išta promeni. Živimo u modernom dobu. Promene su toliko brze da ih čak i ne osetimo. Suštinske promene se ne mogu tako lako dogoditi. Ne možete svoj karakter lako menjati, posebno u određenim godinama. Možda je to moguće sa 15 godina, ali teško da možete sa 30.

Na koji način ste se pripremali za ovu ulogu?

Katarina: Pripreme su nam bile božanstvene. Boravili smo u Vršcu, što je otklon od svega onoga što Beograd nosi. Bili smo na selu, u jednoj vikendici koja je imala slično dvorište kao i naša scenografija. Tamo smo proveli pet dana, što je veoma važno za sam proces pripreme uloge.

Šta bismo mogli da naučimo od Vašeg lika u predstavi?

Katarina: Treba raditi sve ono što ona nije uradila − pustiti i prepustiti. Važno je da ne završite svoj život u dvadesetim, već pustite život da teče svojim tokom.

Gde Vas možemo gledati u narednom periodu?

Katarina: Planiram da završim četvrtu sezonu serije koja se već uveliko emituje. Snimam seriju i u Sarajevu. U prethodnom mesecu izašle su tri premijere predstava. Beogradska publika imaće priliku da ih pogleda, ali se nadam i gostovanjima u skorijem vremenu.

intervju,predstava,Ujka Vanja,Katarina Marković,narodno pozoriste nis,Niš,narodno pozorište,kultura,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.