Predstava Žene iz Troje odigrana je 6. februara u Narodnom pozorištu. Publika je imala priliku da iz perspektive trojanskih žena svedoči padu jedne civilizacije.

Predstava je rađena po Euripidovom tekstu, u režiji Nebojše Bradića. U pitanju je priča o posledicama rata koji je srušio jednu kulturu. Komad predstavlja elegiju nad sudbinom pobeđenih zbog uzaludno prolivene krvi i prikazuje bol koji ne pripada samo poraženima već i pobednicima, optužbu za neljudskost i neprirodnost rata, kao i osudu destruktivnih nagona čije su žrtve humanost i čovekov razum. Nakon predstave, glumica Olivera Bacić govorila je za Studentski dnevni list o samoj predstavi i razornim posledicama rata.

Koliko je publika večeras ispunila Vaša očekivanja?

Olivera: Publika je sasvim ispunila moja očekivanja. Dobro su prihvatili ovaj komad. To se moglo videti iz aplauza na kraju predstave, a i rekcija tokom samog izvođenja.

Radnja ove drame smeštena je u periodu nakon pada antičke Troje. Koliko su motivi toga vremena prisutni i danas?

Olivera: Motivi iz ove predstave su i te kako prisutni i danas. Ovo je priča o nepotrebnom ratu koji je naneo ogromnu štetu i gubitke. Danas smo takođe svedoci nepotrebnih ratova u kojima nedužni ljudi stradaju i trpe velike gubitke. Radnja ove drame se može desiti svuda i u svakom vremenu.

U kojoj meri umetnost i samo pozorište pomažu u širenju svesti o pogubnosti i užasima modernih ratova?

Olivera: Umetnost i pozorište tu igraju veliku ulogu. Možda bi trebalo u većoj meri da obrate pažnju na ovakve teme. Mi smo se u predstavi potrudili da dočaramo publici strahote koje rat nosi sa sobom. Nakon predstave publika bi trebalo da se zapita kako rat utiče na živote ljudi i koje posledice ostavlja za sobom.

Koju poruku želite da prenesete publici kroz lik koji tumačite?

Olivera: U predstavi igram lik jedne od trojanskih žena. Ove žene su osetile posledice rata na svojoj koži, čekajući da o njihovim sudbinama tek bude odlučeno. Ljudima bih poručila da uvek treba da idu napred, nema nazad, šta god im se desilo u životu.

Predstava Žene iz Troje; Foto: Nađa Vučković

Smatrate li da je položaj žene od Troje do današnjeg dana napredovao?

Olivera: Položaj žena od toga vremena je dosta napredovao, ali još uvek se borimo (smeh).

Po Vašem mišljenju, da li je tvrdnja da istoriju pišu pobednici tačna?

Olivera: Nisam sigurna koliko je ta tvrdnja tačna. Rat ne bira svoje žrtve. Podjednako stradaju i poraženi i pobednici.

Koji su Vaši dalji planovi i gde Vas možemo gledati?

Olivera: Publika će imati priliku da pogleda predstavu u kojoj igram već u subotu u Pozorištu na Terazijama. Reč je o predstavi Cigani lete u nebo.

Ključne reči: intervju , predstava , žene iz troje , Olivera Bacić , narodno pozoriste nis , kultura , Niš ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.