Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Marko Živić: Sve dobro što učinite za sebe doći će na naplatu

Emilija Kostić 25.2.2020. Komentari

Predstava Čekajući Godoa odigrana je 24. februara u Narodnom pozorištu. Glumci Kruševačkog pozorišta su na moderan i komičan način prikazali poznati motiv čekanja, koji je i danas aktuelna tema društva.

Foto: Jelena Todorović

Originalno delo irskog dramaturga Semjuela Beketa glumci su publici predstavili na način koji je savremenom društvu veoma blizak − kroz upotrebu mobilnih telefona, izraze i navike karakteristične za čoveka današnjice. Nakon predstave, glumac Marko Živić govorio je za Studentski dnevni list o tome šta za njega predstavljaju snovi i motiv čekanja, kao i o tome kako se izboriti za bolje sutra.

Kakve reakcije publike izaziva ova predstava, s obzirom na to da jednu veoma ozbiljnu temu obrađuje na vrlo komičan način?

Marko: Ovo je jedna od retkih predstava sa teškom tematikom koju sam pristao da radim, jer kupuje srca publici i tera je da se malo zapita.

Originalno delo nastalo je pedesetih godina prošlog veka. Smatrate li da se od tada do danas nešto promenilo u društvu ili ono još uvek čeka Godoa?

Marko: Beket je napisao Čekajući Godoa baš zato što svi ljudi negde čekaju da im neko reši probleme koje imaju. Čekali su ranije, a čekaju i danas. Poruka samog dela je da svi mi moramo da uzmemo stvari u svoje ruke i pokrenemo rešavanje problema ovako ili onako.

Šta za Vas predstavlja motiv čekanja?                                               

Marko: Za mene motiv čekanja predstavlja tugu. Mnogi glumci čekaju svoje uloge, a Petar Kralj, naš nekadašnji glumac i moj prijatelj, govorio je da glumci ne treba da čekaju uloge, već da uloge treba da čekaju njih.

Vladimir iz predstave mrzi snove. Kako Beket kaže, oni za njega predstavljaju okrutnu lažnu nadu. Šta za Vas predstavljaju snovi i vredi li slediti ih?

Marko: Vladimirovi snovi su košmari povezani sa svim onim što je preživeo. To su snovi o ratovima, nesrećama i ogromnoj tuzi. Neki snovi mogu da budu lepi i ja bih voleo da svi mi sanjamo samo lepe snove, koje je moguće ne samo slediti već i ostvariti.

20200224 204651

Predstava Čekajući Godoa u Narodnom pozorištu; Foto: Jelena Todorović

Slučaj Poca i Lakija na neki način predstavlja eksploataciju radne snage koju obavljaju imućni. Po Vašem mišljenju, da li je ta pojava prisutna i danas, na neki moderniji način, i u kojoj meri je zastupljena?

Marko: Uvek je to zastupljeno i to bilo gde na svetu. Poenta je koliko je čovek spreman da se pomiri sam sa sobom i izdrži neke stvari.

Osim pozorišta, glumite i u domaćim i stranim filmovima, imate i iskustva sa režijom. Šta ste naučili iz svega toga?

Marko: Sretao sam mnoge ljude, glumio u inostranstvu i kod nas. Ono što mi je iskustvo do sada pokazalo je da jednostavno neko ima više sreće, a neko manje.

Koje savete imate za mlade ljude kako bi se samostalno izborili za bolje sutra?

Marko: Znanje − to je jedna stvar koju niko ne može da uzme od vas. Trenutno se kao društvo nalazimo u jako lošem položaju i mislim da će mlađe generacije biti osuđene na to strpljivo čekanje. Međutim, znanje će svakog odbraniti u bilo kom segmentu posla i života. Ja sam sve u životu sam postigao, nisam imao roditelje glumce, niti bilo koga ko će da me pogura. Sve dobro što učinite za sebe doći će na naplatu, samo je pitanje vremena.

Radite li na nekim novim stvarima?

Marko: Radim predstavu Zelena milja po čuvenom filmu sa Beogradskim dramskim pozorištem. Zatim, sa Podgoričkim pozorištem radim predstavu Zelena čoja Montenegra, čija bi premijera trebalo da bude u Budvi tokom leta. Takođe, završavam neki film američke produkcije.

kultura,narodno pozoriste nis,narodno pozorište kruševac,predstava,Čekajući Godoa,Marko Živić,intervju,Niš,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.