Prijava

Detaljna pretraga

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

Šta biste sve uradili zarad vlasti?

Emilija Kostić 12.3.2020. Komentari

Aristokratija ili običan narod? Dobro ili zlo? Laž ili istina? Šta pobeđuje od ta dva? Pobeđuje li nešto uopšte? Možda obe strane gube na kraju. Ljubav, strah, moć, spletke, manipulacija – sve je to prikazano 11. marta na sceni Narodnog pozorišta predstavom 1789.

Foto: Jovan Živković

Period početka Francuske revolucije. Šta bi bilo, kad bi bilo? Francuska revolucija upotrebljena je kao paradigma svakog prevrata, stvarnim istorijskim likovima promenjene su sudbina i odnosi, događaji su izmišljeni, a opet je sve to moglo da se u stvarnosti odigra baš tako. Predstava počinje i završava se istom scenom – dramatičnom tišinom Mareta (Danilo Petrović), šefa policije i vernim sledbenikom kralja (Aleksandar Mihailović). Njegova uloga je od izuzetnog značaja za celu predstavu, iako on u centar pažnje dolazi jako kasno. To nam je neki pokazatelj da se najviše iznenadimo od ljudi od kojih najmanje i očekujemo. Luckast, ali izuzetno pametan, podržava monarhiju, radi i služi kralju, ali ne biva u potpunosti transparentan.

Sam početak predstave naznačava da je Donasjen Alfons Fransoa, poznatiji kao Markiz de Sad, osuđen na smrtnu kaznu zbog seksualnog zlostavljanja, skandala i razvrata, te da mu to nije bio prvi i jedini slučaj. Gospođa Montrej (Sanja Krstović) se u ranijim slučajevima zalagala za njegovo pomilovanje, ali ovog puta to nije bio slučaj. Ovog puta želela je njegovu smrt više od bilo čega na svetu. De Sadov lik se ne pojavljuje gotovo do kraja predstave, već se samo spominje. Na kraju se pojavljuje vrlo misteriozno, sa ogrtačem čija kapuljača prekriva njegovo lice. Saznajemo da se on i kralj nisu videli punih deset godina. Diskutabilno je to koliko je kralj siguran u markizov identitet, iako u potpunosti tvrdi da je to on. Gospođa Montrej je svoju ćerku Rene (Bratislava Milić) udala za markiza nekoliko godina unapred, smatrajući da će joj tako omogućiti bolji život, ali je shvatila da je to što je učinila bila ogromna greška. Međutim, bilo je kasno za kajanje, greška je bila učinjena i nema povratka nazad.

Rene je ludo zaljubljena u svog muža i zbog ljubavi je slepa. Učinila bi apsolutno sve, čak bi pristala i na smrt, ali kakva je to ljubav ako dozvoli pogubljenje? Ona je sluđena, očarana ljubavlju, pa pristaje na sve markizove gadosti. Rečenicu to što tebe užasava, nas čini živim, koristi u sopstvenu odbranu protiv majke. Voleti krvnika najbolji je greh. Osim sa mužem, ona je i u ljubavnoj vezi sa Laturom (Miloš Cvetković), koji je negde pred kraj i izdaje. Stoga ona osaje izneverena, izmanipulisana, razočarana i povređena od strane oba muškarca koje je volela.

slika 1

Foto: Jovan Živković

Nekoliko puta se u predstavi pominje zakon. Vrlo je nedefinisan. Postavlja se pitanje za čiju korist i dobro on zapravo postoji? Pohlepa društva odlično je prikazana u sceni kada devojka po imenu Roza (Nađa Nedović Tekinder) sa povezom preko očiju puzi prateći zvuk zveckanja zlata i biva spremna na sve kako bi došla do tog novca. U jednom momentu zapitaćete se da li je želja za moći, za trajanjem dovoljan razlog da bi se prodao moral, ponos, pa čak i porodica. Odogovor na to pitanje najbolje daje pozadinska priča i skriveni motivi kralja koji u toku predstave polako isplivavaju na površinu.

Lakovernost i zaslepljenost dovodi gotovo sve likove do propasti. Kako se negde na početku predstave i kaže ishitrene akcije dovode do kraja života, a zaslepljenost će Francusku pretvoriti u klanicu, što je na kraju i bilo. Tekst i režiju radio je Hadi Kurić. U tekstu se mogu naći vrlo dobri citati poput budućnost će kreirati svako po svom nagonu, da se može, može se, a da li treba i drugih. Posebna pažnja bi trebalo da se obrati na scenske pokrete, govor tela, mimiku i način pričanja. Te stvari odaju dosta informacija i otkrivaju mnoge stvari o samim likovima, a za njih je zaslužan Miodrag Krčmarik.

I u to vreme, a i danas, svet ispunjavaju i dobre i loše stvari. Uvek ih je bilo i uvek će ih biti, ali ni jedna ni druga strana nisu dovoljne ukoliko se postupa nepromišljeno. Obe strane plaćaju za svoje greške, a pamet i razum odnose pobedu.

kultura,predstava,narodno pozoriste nis,1789,francuska revolucija,drama,kritika,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.