Dokaz da je pismo neraskidiva spona među ljudima

Aleksandra Ničić 2020.
Komentari

Nada, ohrabrenje, ljubav, isceljenje bola, osnaživanje za nastavak života posle teškog gubitka – od ovih emocija i težnji sazdan je paketić od deset pisama sa postskriptumom Volim te. Šta se dešava kada ljubav prekine smrt? Da li je tu zaista kraj? Šta može učiniti da sva naša osećanja žive večno? Odgovor se krije u jednoj reči od pet slova, koja čuva mnoge ispričane i neispričane priče, potisnuta i iskazana osećanja, tužne i srećne ljubavi – pismo. Svesna toga, Sesilija Ahern napisala je knjigu koja nam dokazuje da tragovi naše duše zaista ostaju na papiru. U pitanju je P. S. Volim te

Foto: privatna arhiva

Dvadeset godina neverovatnih i sasvim običnih ali nezaboravnih trenutaka nosi veza Gerija i Holi, koju prekida Gerijeva iznenadna smrt. Ophrvana bolom, Holi upada u beznađe. Svaki novi dan donosi joj suze i poneku knedlu u grlu, sve dok joj jednog dana prijatelji ne donesu paket od Gerija. Saznavši da je teško bolestan, napisao je pisma koja su joj njihovi zajednički prijatelji prosledili nakon njegove smrti. Svaki mesec pratila je poruka koju bi ona sledila. Nadahnuta pismima, Holi više nije imala vremena za bol. 

Stvorili smo mnogo zajedničkih uspomena, ali ne plaši se da stvoriš nova sećanja. Ja ću uvek biti tu uz tebe, kad god sam ti potreban, napisao je Geri u jednom delu prvog pisma.

Na ovaj način zaista i jeste bio uz nju. Komadi hartije predstavljali su naznake njenog novog početka. Davali su smisao svakom novom danu. I dalje je osećala onu staru iskru u vazduhu. Taj paket za nju i jeste bio Geri, jer smo mi ono što napišemo i izgovorimo, a ne obična organska materija ograničenog trajanja.

Pisane reči i bilo koje naše delo čine nas večnima. Tako je i Holi svakog meseca ponovo komunicirala sa Gerijem. Istina, Holi je mogla otvoriti sva pisma odjednom, te da svaka draž nestane. To bi verovatno i bio slučaj da se radilo o SMS poruci. Međutim, koverte su nosile određen faktor iznenađenja, koji im je davao posebnu čar. Do čuvenog P.S. Volim te stizala je putem znatiželje i rastrzanosti. Osećala je i da je svakim novim pismom korak bliža Geriju, ali da joj istovremeno za korak izmiče. Ipak, više joj je prijalo to iščekivanje, dani razmišljanja o tome kakve se poruke kriju u pismima. Kao da se vratila u vreme kada su se odgovori na pisma iščekivali mesecima. Tada bi ljudi iznova čitali iste rečenice i zaista razmišljali o njima. Elektronske poruke nekad ne pročiamo u celosti nijednom. Zato smo valjda i prestali da slušamo jedni druge, izgubili sposobnost da zaista razmišljamo o tuđim rečima. Slušanje i razmišljanje o poruci koju nam je neko poslao zaista se može smatrati umetnošću. Postoji li išta ličnije od razumevanja tuđih misli, ideja ili osećanja? Čitajući nečije reči, mi iznova proživljavamo određenu situaciju sa osobom koja nam je uputila pismo.

S obzirom na to da osoba na jednom mestu skladišti sve svoje misli, sadržajnija su od bilo kog drugog vida komunikacije, pa i onih koje nam je donela modernizacija. Pišući pismo, znamo da imamo samo jednu priliku da iskažemo svoje misli i ideje. Elektronske poruke možemo dopuniti i izbrisati. Ova činjenica nas je učinila nemarnima. Mišljenja smo da bilo koju iskazanu reč možemo povući.

Sa druge strane, nakon odašiljanja pismo nije moguće poništiti i pocepati. Naše reči ostaju sačuvane, i to kod osobe kojoj smo ih poslali. Mi ih više ne možemo videti, ali to je znak da smo nekome poklonili nešto vredno – deo svojih misli, osećanja, sećanja, kao i deo svog vremena.  Lako je iskucati poruku razgovornim stilom, ali teško je napisati svoje najlepše moguće reči. Evociranje uspomena je čin koji zahteva posvećenost, a njihovo prenošenje na papir trud za verodostojnim prikazom.

Svako pismo deo je jednog trenutka, jedne emocije koja se ne može ponoviti. Čini nas otvorenijima za iskazivanje svojih emocija, a one nas i inspirišu da pišemo. Iako se koriste šabloni,  osećanja čine da se pisma međusobno razlikuju. Tako je Gerijevo P.S. Volim te Holi svaki put drugačije tumačila. Različita pisma nosila su različita osećanja, a Gerijev život se zahvaljujući njima i nastavio. Zbog njih je ponovo živela još jedna osoba, a to je Holi.

Moć reči zaista može biti velika. Rukom ispisana, svaka naša ispovest je najjača.

P.S. Pišimo pisma ljudima koje volimo. Možda će nas bolje razumeti.

Ključne reči: PS volim te , knjiga , preporuka , pismo ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.