Da se ne zaboravi Černobilj

Sonja Stefanović 2020.
Komentari

Kada tuga na papiru probudi tugu u srcu i kada se tuga u srcu ispolji suzom koju upije taj isti papir, znaćete kolika je zapravo moć pisane reči. Ono što možda nećete znati jeste da ste u tom trenutku najplemenitije darovani. Jedna tragedija, ispraćena uz mnogo suza, ali, čini se, ne i uz mnogo pomena, opisana je na veoma dobar način u knjizi Černobiljska molitva autorke Svetlane Aleksijevič. Ovaj roman je svedočenje o katastrofalnoj ljudskoj grešci, koja je nanela mnogo bola ogromnom broju ljudi, a možda nanosi i danas. Možda većina nije svesna te zajedničke prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Svi žive pod istim nebom…

Foto: privatna arhiva

Celokupna priča sastoji se od ispovesti svedoka o nesreći u Černobilju − ispovesti likvidatora, članova porodice preminulih u nesreći, novinara, fotografa, ljudi iz struke i mnogih drugih. Tokom čitanja se stvara osećaj prisnosti između naratora i čitaoca. Kao da se Vama obraćaju, kao da samo žele da podele tugu i javno kažu nešto o svom bolu, te da olakšaju sebi. Međutim, nema samoinicijative u tom činu, svaka ispovest je različita i u drugačijem je tonu. Osim nedaća, velikih promena, žalosti i ličnih priča, u knjizi se pominje i sovjetsko naučno i političko društvo, njihova (ne)odgovornost i atmosfera u kojoj su ljudi morali da se nose sa teškim stanjem. Presuda krivcima je bitna koliko i nebitna. Kada je načinjena velika šteta, sve je bilo gotovo, jer vremeplov postoji samo u filmovima i knjigama.

Podnaslov Hronika budućnosti je zapravo opomena ljudima i možda znak da tamo negde nema života, jer nema budućnosti. Tamo negde nema zdravog vazduha, zdrave vode, zdravog zemljišta, zdrave hrane…Svaki udisaj je kontaminacija, svaki gutljaj je kontaminacija, svaki vid hrane je kontaminacija. Tamo se ne beru zdravi plodovi voća i povrća, tamo se ne jede zdravo životinjsko meso, tamo se ne rađaju zdrava deca.

Pokazali su mi je… devojčica… Natašenjka, pozvala sam je. Tata ti je dao ime Natašenjka. Naizgled zdravo dete. A imala je cirozu jetre… U jetri − 28 rendgena… Urođena srčana mana… Četiri sata kasnije rekli su mi da je devojčica umrla. Kako nećete dati? Ja je Vama neću dati… Doneli su mi drvenu kutiju: Ona je unutra. Pogledala sam: povili su je. Ležala je u pelenicama. I tad sam zaplakala.

Tamo negde, jedna majka rodila je dete bez bubrega i vagine. Tamo negde, nastali su černobiljski hibakusi. Najpre su se javili hirošimski hibakusi i označavali su osobe koje su preživele atomsko bombardovanje Hirošime i Nagasakija. Oni nisu mogli da nađu emotivne partnere osim među ostalim preživelima. Sa hibakusima niko nije želeo da bude zbog saznanja o tome čemu su bili izloženi. Tamo negde u novinama pisalo je da je Belorusija za svet terra incognita  nepoznata, neistražena zemlja, koja tek treba da ispriča priču o sebi.

 104216873 643926096194018 1036527504107338394 n
Foto: www.cinemetus.it

Sve je istinito, nema mesta fikciji i magičnoj prašini. Magična prašina je ono što ostane od ljudskog duha nakon preživelog užasa. Nedaleko od beloruske granice, 26. aprila 1986. godine u 1 sat 23 minuta i 58 sekundi, velika eksplozija uništila je reaktor i četvrtu zgradu energetskog kompleksa Černobiljske nuklearne elektrane. Černobiljska katastrofa najveća je tehnološka katastrofa 20. veka.

Samu eksploziju nisam videla. Samo plamen. Sve je bilo obasjano… Čitavo nebo… Visok plamen… Gar. A njega nema i nema. Garež se pojavila zato što je goreo bitumen. Krov elektrane je bio zaliven bitumenom. Otišli su bez azbestnih odela, u onome u čemu su bili, u košuljama, tako su otišli. Niko ih nije upozorio, pozvali su ih da gase običan požar. 

Tako je supruga nastradalog vatrogasca Vasilija Ignatenka, Ljudmila Ignatenko, opisala početak velikog događaja i velike lične nesreće. Njena ispovest je prva u ovoj knjizi i poslužila je kao jedan od motiva za seriju Černobilj (Chernobyl) iz 2019. godine od produkcije HBO. Ova mini-serija od pet epizoda počinje i završava se istom slikom − likom fizičara Valerija Legasova, koji izvršava samoubistvo. U nastavku se prikazuju dešavanja tokom same noći katastrofe, kao i drugi događaji i posledice. Serija obiluje živopisnim situacijama i specifičnom napetošću, čiji je intenzitet jako dobro raspoređen. Emocionalni naboj i više je nego prisutan, te je moguće da probudi iskru empatije kod gledalaca i ulazak u novu dimenziju ljudskog bola. U scenama je retko prisutna neka pozitivna emocija, jer nema mesta velikoj sreći. Prikaz dece koja se bezbrižno igraju dok im u tom bezbednom okruženju preti opasnost, zatim slika evakuisanog grada u sablasnom duhu, a onda i slika zdravstvenih posledica ljudi koji su bili direktno izloženi radijaciji, jeziv je i donosi veliki strah. Tela čija se tkiva postepeno raspadaju ne ostaju samo na ekranu, već i u ljudskom sećanju. 

Koža je počela da mu puca na rukama, nogama… Čitavo telo je bilo u plikovima. Kad bi okrenuo glavu, na jastuku bi ostali pramenovi kose... A sve je to moje, rođeno… Jedan čaršavčić preko njega. Svaki dan sam menjala taj čaršavčić, a uveče bi bio sav krvav. Podignem ga, a na rukama mi ostaju komadići kože, lepe se. Svi su nam rekli isto, ne možemo vam dati tela vaših muževa, vaših sinova, oni su jako radioaktivni i biće sahranjeni na moskovskom groblju, na poseban način. U zavarenim kovčezima od cinka, ispod betonskih ploča.

Autorka romana je novinarka i književnica iz Belorusije. Osim Černobiljske molitve, poznata je i po delu Rat nema žensko lice, u kome je sakupljala isključivo ispovesti žena koje su preživele Drugi svetski rat i prikazala sve užase rata iz ženskog ugla. Bavila se i pričom iz dečjeg ugla i omogućila deci da govore o sećanjima koja i dalje žive u delu Poslednji svedoci. Još jedna njena knjiga pod nazivom Limeni dečaci govori o ratnim iskustvima iz Sovjetskog rata u Avganistanu. Knjigom Vreme sekond-henda zatvorila je serijal pod nazivom Glasovi utopije. Dobitnica je Nobelove nagrade za književnost za 2015. godinu za svoje polifonijsko pisanje, koje predstavlja spomenik patnji i hrabrosti našeg doba.

Ključne reči: kultura , nedeljna preporuka , knjiga , Černobiljska molitva , serija , Svetlana Aleksijevič , ispovest , Černobil , Preporuka kjnige ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.