Parazit (Parasite) je film južnokorejskog reditelja Bong Džun Houa iz 2019. godine. Parazit pripada žanru mešavine trilera i drame, sa elementima komedije koji ne narušavaju njegov ozbiljan ton. Tema kojom se film bavi jesu socijalne razlike. Takođe, Parazit je prvi film koji je osvojio Oskara za najbolji film, a da ne dolazi sa engleskog govornog područja. Osim ovog, dobio je Oskara i za najbolji film na stranom jeziku, najbolji originalni scenario i za najboljeg režisera. Od ostalih nagrada, izdvajaju se Zlatna palma, Zlatni globus, BAFTA i BIFA. 

U centru priče nalazi se porodica Kim. Otac, majka i dvoje dece su samo jedna od porodica koje žive u bandžijima, bunkerima iz Drugog svetskog rata. Reč je o stanovima nalik podrumu, gde je sve maksimalno zbijeno. Na početku filma vidimo članove ove porodice kako tumaraju između svojih izdeformisanih prostorija kako bi se prikačili na tuđi vajfaj. Oni su samo jedna od siromašnih porodica širom Seula, koja živi bez struje i vode, čiji članovi žive od honorarnih poslova. Situacija se menja iz korena kada njihov sin, na preporuku kolege sa fakulteta, dobije priliku da predaje engleski jezik ćerki jedne bogate porodice. Porodica Park je jako imućna i njoj je stalo jedino do dobrobiti svojih članova. Površno proverivši njegovu biografiju, prihvataju njegov angažman. On to zapaža i odlučuje da iskoristi. Malo pomalo, porodica Kim se ubacuje u domaćinstvo Parkovih, pakujući otkaz zaposlenima i zauzimajući njihova mesta. I kada se sve bude činilo idilično, uslediće veleobrt.

Za one kojima je mozak konstantno uključen tokom trajanja filma, imaće doživljaj kao da vizuelno prolaze kroz neku Frojdovu literaturu. Parazit nam ozbiljno dočarava ljudsku prirodu. Nema pozitivnih i negativnih likova, bar ne na kraju. Ako bi se film gledao crno-belo, onda bi izmučena i siromašna porodica Kim bila pozitivac, dok bi bogatoj porodici Park pripala uloga negativca. Ali šta je porodica Park loše učinila? Film nam ne govori da se ta porodica bavi nečim ilegalnim i da je na taj način stekla bogatstvo. Ne govori ni da je na bilo koji način naškodila porodici Kim. Njihov jedini greh je to što su bogati.

Život u Bandžiju; Foto: www.anothermag.com

Film je takođe i prepun simbola. Posebno je interesantan odnos očeva dveju porodica. Glava porodice Kim zaposlen je kao lični šofer Gospodina Parka. Gospodin Park primećuje malo veću slobodu koju gospodin Kim sebi dopušta, ali uvek pre nego što bi stigao da reaguje, ovaj se povlači. Takođe i njuši nešto. Neki smrad kome ne može da identifikuje izvor. Njuši siromaštvo ali ga nije svestan, jer veruje da je njegov zaposleni elitni vozač. Vidimo i alergiju bogatih na sve ono što je odvratno, a što je siromašnima svakodnevica. Film takođe prikazuje i borbu siromašnih jednih protiv drugih, umesto protiv bogatih. Ali to bi već otkrilo jedan od većih zapleta u filmu.

Bong Džun Ho iza sebe ima više nego zanimljivu priču. Iako potiče iz porodice srednje klase, njegovi filmovi poput Domaćina i Okje usmereni su na siromašne delove društva. Kako sam kaže, brojke o ekonomskom i tehnološkom napretku Južne Koreje samo su privid njihove realnosti. U stvarnosti, jaz između bogatih i siromašnih se sve više povećava. Posebno zabrinjava što se veliki broj mladih opredeljuje za takav život kako bi mogli da nastave školovanje. Zbog svog stvaralaštva, Hoa mnogi upoređuju sa Hičkokom.

Parazit uspešno balansira između jednostavnog, a opet inteligentnog filma, što ga čini zanimljivim za gledanje širem auditorijumu. Na kraju filma ostaje nam samo da se zapitamo − Ko je čiji parazit?

Ključne reči: kultura , film , preporuka , preporuka filma , parazit , oskar ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.