Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Kultura

„Realna priča” i „Moj jutarnji smeh” obeležili četvrto veče „Filmskih susreta”

Emilija Kostić 14.10.2020. Komentari

U toku četvrte večeri „Filmskih susreta” prikazivani su filmovi „Realna priča” Gordana Kičića i „Moj jutarnji smeh” Marka Đorđevića. Prethodnog dana publika je za glumca večeri izabrala Vojina Ćetkovića, kome je tim povodom sinoć uručen poklon. 

Foto: Emilija Kostić

Realna priča se bavi životom Veljka Radosavljevića (Gordan Kičić) koji ima utisak da se ceo svet urotio protiv njega. On je otac, sin, suprug, prijatelj i neuspeli glumac. Pored toga što je nezreo za svoje godine, on nije u stanju ni da prihvati odgovornost za ono što se dešava oko njega, a brak u kojem pasivno učestvuje raspada se pred njegovim očima. Želja za bilo kakvom promenom nije ni na vidiku. S druge strane nalazi se Veljkova žena Jadranka (Nina Janković Dičić). Njena hladnoća predstavlja apsolutni kontrast Veljkovom eksplozivnom temperamentu. Most koji ih povezuje predstavlja njihova ćerka Vida (Lena Lazović). Njen lik zasniva se na govoru tela i facijalnim ekspresijama, jer ona bira da ne govori iako sve razume.  

Pored porodice u filmu se javljaju i kolege, prijatelji i poznanici koji samo upotpunjuju i zaokružuju celu priču. Svako od aktera svojom pojavom i glumom daje ni manje ni više od onoga što može jedan kadar da prenese, te gledaocima pruža onoliko svega koliko im je potrebno. Realna priča je topao, emotivan i zabavan film. Kao što i sam naziv kaže, predstavlja jednu realnu priču porodice sa kojom se svi mogu poistovetiti na ovaj ili onaj način. Poseduje sve što jedan dobar film treba da poseduje – jasnoću, autentičnost i složenost likova, odličnu glumačku podelu i istinu koja je u današnje vreme preko potrebna.

publika

Foto: Emilija Kostić

Moj jutarnji smeh prati Dejana (Filip Đurić), momka u kasnim dvadesetim godinama, koji živi na jugu Srbije i radi kao profesor na zameni u osnovnoj školi. Dejan je nesnađen, seksualno neaktivan, previše čuvan od strane majke i stoga deluje infantilnije od svojih godina. Sa koleginicom sa posla ulazi u intimnije odnose, te film prati proces izrastanja iz nesnađenog dečaka u muškarca. Reditelj Marko Đorđević gradio je estetiku kroz naturalistički pristup, tako što je scenografski autentično prikazao kuće kako zaista izgledaju, nameštaj oronuo, mnoštva ćebadi, te je verodostojno prikazao život juga Srbije.

Humor se ogleda u istoj osi radnje kao i tuga. Statičnost kamere tokom celog filma stvarala je napetost publike. Ljudi dolaze i prolaze kao da kamera ni ne postoji, što rezultuje time da izgleda kao da se celokupna radnja odvija pred očima posmatrača. Izbor glumaca je izvanredan, a treba napomenuti i da je vidovnjak Miloš jedna od zadnjih uloga čuvenog Nebojše Glogovca. Najupečatljiviji pečat filma jeste sama reakcija publike koja je plakala, smejala se i bodrila Dejana u njegovoj životnoj avanturi.

kultura,filmski susreti,realna priča,Moj jutarnji smeh,bioskop cineplexx,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.